Моровић идиличан, а полупразан

Ипак, бројка од око 2.000 становника стално се смањује, млади одлазе у градове и иностранство, а село остаје полупразно у загрљају Босута и Студбе, оивичено са 20.000 хектара шуме.

Осим импресивне природе село има и вредне историјске споменике, католичку цркву из 13. века коју сваког другог у месецу обилазе ходочасници, затим, остатке бедема средњовековне тврђаве из 14. века, који се простиру од православне цркве до реке Студбе.

- Наше село богато је многим природним ресурсима и споменицима културе, и такав амбијент привлачи туристе, домаће и стране да га посете – прича председник Месне заједнице Моровић Живко Дрековић. – Међутим, наших пет мостова, од којих су два оштећена, главно су обележје овог краја и приоритет кад је реч о саобраћају, туризму и развоју у сваком смислу.

Три моста су на реци Босут, бетонски је исправан, метални је оштећен, а трећи је железнички. Од два на Студби, један је оштећен, а други је у Војној установи Моровић. Сваки од тих пет мостова има своје име и обележје, али тражи и много новца за одржавање, што село само не може.

- Екипа са Грађевинског факултета у Новом Саду извршила је преглед оштећених мостова, због елабората за пројектну документацију да би се дошло до коначне цене поправке тих мостова. И то је при крају. Са тако припремљеном документацијом следи захтев за финансирање према покрајинској Управи за капитална улагања, па спровођење тендера реализацију неопходних радова. То нам је најважнији задатак – каже Дрековић.

Невероватно је да село које лежи на две реке има лоше водоснабдевање. Управо ових дана почиње бушење бунара којима ће се обезбедити боље снабдевање Моровића. У организацији Месне заједнице насуто шљунком 500 метара атарског пута, а багером је поравнато пет километара ленија, за будући атарски пут. Измуљен је 1,5 километар уличне каналске мреже у Батровачкој улици, наводи Дрековић и са жаљењем додаје:

- Месни самодопринос нам је истекао, а нови није изгласан, због лошег пословања претходне сеоске власти, која је паре утрошила у друге сврхе, па народ више нема поверења.

Моровић нема много обрадиве земље, на 2.000 становника долази тек 2.000 хектара обрадиве земље. Шуме има много, али тек ове године је у Шумарији запослено 20 мештана, ту је још Ж „Граничар” и Војна установа. Незапослени из овог и околних села налазе начин да зараде скупљајући у шуми гљиве, пужеве и жир за организовани откуп. Међутим, такви послови не занимају младе. Њима је потребан сигурнији посао, а њега нема, због тога напуштају село. Празних кућа у селу је било 60, а данас је тај број и већи. Три породице своју шансу траже у развоју туризма. Прва је била Анђа Пинић и њено „Гагијево седло”, затим „Вила Нова” и „Вила Сунце”, која од Месне заједнице узима катамаран за вожњу туриста по рекама.

Моровићки камп одузет је бившем власнику и предат Месној заједници. Данас је камп празан, па железничке вагоне, који су служили као бунгалови за смештај, бивши власник треба да врати Железницама Србије. Баш ту одржани су минулог викенда Моровићка котлијада и Етно фестивал, уз доста учесника и гостију. Председница овдашњег удружења жена Зора Сенић похваљује рад 40-так чланица, које учествују на разним манифестацијама, а њихов „Сремски ручак” заслужио је повељу Врњачке бање. На фестивалу „Златна нит” освојили су прво место за најстарији експонат - пешкир. На овогодишњем етно-фестивалу у Моровићу, учествовала су 24 удружења жена. Награду за најлепшу учесницу и хлеб фестивала освојиле су жене из Купинова, а најбољу кнедлу спремиле су такмичарке из Бикић Дола.

Д. Савичин

Откуп жира

Шумарија је ове године плаћала сакупљени жир по 50 динара килограм, исто толико је плаћено за пужеве, док су гљиве лисичарке плаћане од 200 до 500 по килограму. Откупљени жир Шумарија делом користи као репродукциони материјал, а вишак је продала у Италију.