Млекара пожељан улагач у Бачкој Тополи

Фото: Дневник (Јелена Ивановић)

БАЧКА ТОПОЛА: Већина житеља Бачке Тополе бави се пољопривредом, те су сходно томе и велика улагања из општинског buyеta опредељена за ову намену. Општина са 15 месних заједница броји 33.000 становника, а сама Бачка Топола 14.000.

Овде није било проблема са узурпацијом државног земљишта, потврђује председник општине Габор Кишлиндер, а програм за пољопривреду усвојен је још у априлу, када је опредељено 100 милиона динара за ревитализацију земљишта, уређења атарских путева, водног система и одводњавања.

Општина је од закупа пољопривредног земљишта ове године добила суму од 65 милиона динара, која ће бити уложена у уређење путева.

"Из Покрајине смо добили средства за измуљавање речице Криваје и повезивања речице Чикер и измуљавање у току три километра код Бајше у вредности 7,08 милиона динара", каже председник Габор Кишлиндер и додаје да су шест милиона обезбедили из сопствених средстава. Ова улагања битна су како за туризам, тако и за пољопривреду.

За пољопривреду 56 милиона динара одваја се за одводњавање, 50 милиона за уређење атарских путева. Након завршетка пројекта измуљавања, та сума ће наравно бити смањена, каже Кишлиндер.

Млади одлазе из села жељни знања, како би завршили факултете, а онда траже што бољи посао.

"Нова генерација пољопривредника која долази је информатички писмена, што је јако важно, јер ће лакше конкурисати за подстицаје и субвенције ЕУ", каже Кишлиндер и додаје да ће лакше долазити и до потврда и папира и самим тим скраћивати процес бављења документацијом.

Према његовим речима, када се реши проблем атарских путева, јер се улаже у последње две године на ову намену, као и у инфраструктуру, радиће се и на привлачењу улагача у Бачку Тополу.

Индустријска зона је величине 30 хектара, а локална самоуправа има у плану да привуче инвеститоре који би осим радника, прерађивачким капацитетима више упослили пољопривреду. У току су преговори са млекаром, која неће само упослити 50 -60 радника, већ збринути још много породица, које ће производити млеко и продавати млекари.

"Увек је било познато да је пољопривреда главни покретач, а то је држава препознала, те је ове године и Покрајина највише новца издвојила за пољопривреду", каже Кишлиндер и додаје да општина планира субвенције у повртарство, грану која је запостављена у овом крају.

Само трећина насеља је покривена канализационом мрежом, па се за даљу градњу канализације издваја 40 милиона динара из буџета.

"Прва фаза пречистача је у фази пројекта, који ради Факултет техничких наука у Новом Саду, а пројекат ће се састојати од три фазе", каже Кишлиндер и додаје да ће прва фаза бити скупља јер се пројекат прави у складу са стандардима ЕУ, како би Општина могла да конкурише и за иностране пројекте.

Градња у првој фази почеће идуће године, те се очекује након завршетка треће фазе да ће до 2025. године Бачка Топола и Бајша имати функционалан систем за одвођење отпадних вода.

"Сад причамо само о делу града који броји 14.000 становника, а пошто су села удаљена и по двадесетак километара, тај део ће бити покривен касније, због великих средстава која морају да се издвоје за ову намену", напомиње Кишлиндер.

Људи долазе да се пожале

Дан отворених врата је четвртком. Тада грађани долазе да кажу председнику општине, према његовим речима „шта их све боли“.

"Највише се жале на социјалне проблеме, проблеме у здравству"м каже Кишлиндер и додаје да се за социјална давања из buyеta издваја 60 милиона динара годишње.

М. Стакић

(Текст је део пројекта који је суфинансиран од стране Општине Бачка Топола. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Општине.)