Млади уметници на окупу

Разговарало се о стању музичке индустрије и различитим видовима маргинализације руралних подручја.

У пројекту „Тремоло” учесник је Омладинско и културно удружење „Вемсикал Србија” из Кањиже, па је млади војвођански састав „КуртаУтца” угостио уметнике из иностранства и музичке саставе „Џакаранда” са Сицилије и „Зајнал” из Будимпеште. Одржали су заједнички перформанс, а сва три састава ће на „Фестивалу ветрењача” овог викенда имати и посебне концерте.

- Сви уметници су током ове године одабрани путем отвореног позива за младе музичаре који се тек пробијају на сцени, а активни су на пољу традиционалне фолк фјужн и светске музике. Основни циљ пројекта се подудара са циљевима програма Креативна Европа што јесте транснационална мобилност уметника. Успели смо да наше и уметнике са Сицилије и Мађарске окупимо на исту бину, да имају заједничку продукцију и добију неку подлогу за даље планове и турнеје по Европи. Они су од почетка лета већ имали прилике да наступе на Маранзано фестивалу под обронцима Етне у Италији, а касније и у мађарском граду Кечкемету - истиче mеnayеr пројекта „Тремоло” Дејан Вујиновић.

Он указује да је стање музичке продукције у руралним подручјима врло изазовна тема јер је код нас и окружењу много тога централизовано по питању извора средстава и свих ресурса.

- Врло често уметници гравитирају ка великим градовима и срединама где им је много лакше да опстану и да преживе. Овде у околини Кањиже у Орому имамо пример дивног „Фестивала ветрењача”, како локални продуценти и уметници и уопште локална заједница успевају да изнедре фестивал који је шире познат, на који долазе људи из градова из наше земље и окружења. У области музичке индустрије ово је увезана лепа прича која говори о сарадњи која и у локалним срединама може да произведе оно што се дешава у већим градовима - каже Вујиновић.

Вујиновић напомиње да се говори не само о географским, него и о жанровским периферијама, као и да нема много жена које су у музичкој индустрији, ни као лидери нити оних које се баве mеnaymеntom, на жалост ни на бинама.

- Кад говоримо о фестивалима у окружењу у малим срединама, морамо да размишљамо мало о ширем контексту, да проблеми нису везани за географску дислоцираност  него за све врсте маргинализације и периферији у музичкој индустрији. Све зависи од саме идеје и од тога како је она пласирана, али још више од тога колико квалитета у њој има. Сигурно да „Фестивал ветрењача” не би био на месту и путу где јесте, да нема заиста уложеног великог труда људи који раде на томе и да нема јако добре потковане приче зашто се одржава баш у Орому и зашто је такве уметничке оријентације, због чега и има своју будућност - наглашава Вујиновић, додајући да не треба заборавити остале војвођанске фестивале у малим срединама попут „Домбошфеста” у Малом Иђошу или „Етнофеста” на Палићу.

Након лањске паузе због пандемије короне председник Омладинског и културног удружења „Вемсикал Србија” Ласло Виги, не скрива задовољство што се „даље врти бала сламе крај ветрењаче у Орому”. Пауза није нашкодила екипи „Фестивала ветрењача”, која је уверена да ће оно што је раније било добро, сада бити још боље, а оно што је било уметничко може бити још креативније и атмосфера још пријатнија.

Организатори управо започетог „Фестивала ветрењача” сматрају да нема бољег примера за нови импулс од сарадње на пројекту „Тремоло” у оквиру програма Креативна Европа, где заједно раде три фестивала из Италије, Мађарске и Србије, на размени добре праксе у управљању талентима, професионалним форумима, дечијим програмима и све то се крунише музичким програмом. Као и prеthodnih година завршници фестивала у Орому prеthodili су креативни кампови, од уметничких до еколошких и активности на уређењу и улепшавању простора крај ветрењаче, где се фестивал одржава.

Текст и фото: М. Митровић