Mladi umetnici na okupu

Razgovaralo se o stanju muzičke industrije i različitim vidovima marginalizacije ruralnih područja.

U projektu „Tremolo” učesnik je Omladinsko i kulturno udruženje „Vemsikal Srbija” iz Kanjiže, pa je mladi vojvođanski sastav „KurtaUtca” ugostio umetnike iz inostranstva i muzičke sastave „Džakaranda” sa Sicilije i „Zajnal” iz Budimpešte. Održali su zajednički performans, a sva tri sastava će na „Festivalu vetrenjača” ovog vikenda imati i posebne koncerte.

- Svi umetnici su tokom ove godine odabrani putem otvorenog poziva za mlade muzičare koji se tek probijaju na sceni, a aktivni su na polju tradicionalne folk fjužn i svetske muzike. Osnovni cilj projekta se podudara sa ciljevima programa Kreativna Evropa što jeste transnacionalna mobilnost umetnika. Uspeli smo da naše i umetnike sa Sicilije i Mađarske okupimo na istu binu, da imaju zajedničku produkciju i dobiju neku podlogu za dalje planove i turneje po Evropi. Oni su od početka leta već imali prilike da nastupe na Maranzano festivalu pod obroncima Etne u Italiji, a kasnije i u mađarskom gradu Kečkemetu - ističe menayer projekta „Tremolo” Dejan Vujinović.

On ukazuje da je stanje muzičke produkcije u ruralnim područjima vrlo izazovna tema jer je kod nas i okruženju mnogo toga centralizovano po pitanju izvora sredstava i svih resursa.

- Vrlo često umetnici gravitiraju ka velikim gradovima i sredinama gde im je mnogo lakše da opstanu i da prežive. Ovde u okolini Kanjiže u Oromu imamo primer divnog „Festivala vetrenjača”, kako lokalni producenti i umetnici i uopšte lokalna zajednica uspevaju da iznedre festival koji je šire poznat, na koji dolaze ljudi iz gradova iz naše zemlje i okruženja. U oblasti muzičke industrije ovo je uvezana lepa priča koja govori o saradnji koja i u lokalnim sredinama može da proizvede ono što se dešava u većim gradovima - kaže Vujinović.

Vujinović napominje da se govori ne samo o geografskim, nego i o žanrovskim periferijama, kao i da nema mnogo žena koje su u muzičkoj industriji, ni kao lideri niti onih koje se bave menaymentom, na žalost ni na binama.

- Kad govorimo o festivalima u okruženju u malim sredinama, moramo da razmišljamo malo o širem kontekstu, da problemi nisu vezani za geografsku dislociranost  nego za sve vrste marginalizacije i periferiji u muzičkoj industriji. Sve zavisi od same ideje i od toga kako je ona plasirana, ali još više od toga koliko kvaliteta u njoj ima. Sigurno da „Festival vetrenjača” ne bi bio na mestu i putu gde jeste, da nema zaista uloženog velikog truda ljudi koji rade na tome i da nema jako dobre potkovane priče zašto se održava baš u Oromu i zašto je takve umetničke orijentacije, zbog čega i ima svoju budućnost - naglašava Vujinović, dodajući da ne treba zaboraviti ostale vojvođanske festivale u malim sredinama poput „Dombošfesta” u Malom Iđošu ili „Etnofesta” na Paliću.

Nakon lanjske pauze zbog pandemije korone predsednik Omladinskog i kulturnog udruženja „Vemsikal Srbija” Laslo Vigi, ne skriva zadovoljstvo što se „dalje vrti bala slame kraj vetrenjače u Oromu”. Pauza nije naškodila ekipi „Festivala vetrenjača”, koja je uverena da će ono što je ranije bilo dobro, sada biti još bolje, a ono što je bilo umetničko može biti još kreativnije i atmosfera još prijatnija.

Organizatori upravo započetog „Festivala vetrenjača” smatraju da nema boljeg primera za novi impuls od saradnje na projektu „Tremolo” u okviru programa Kreativna Evropa, gde zajedno rade tri festivala iz Italije, Mađarske i Srbije, na razmeni dobre prakse u upravljanju talentima, profesionalnim forumima, dečijim programima i sve to se kruniše muzičkim programom. Kao i prethodnih godina završnici festivala u Oromu prethodili su kreativni kampovi, od umetničkih do ekoloških i aktivnosti na uređenju i ulepšavanju prostora kraj vetrenjače, gde se festival održava.

Tekst i foto: M. Mitrović