Љубав и пажња најпотребнији Дому за ометена лица

Дом броји 300 корисника, одрасли и старији ометени у развоју, а на радној терапији са инструктором направили су различите ручне радове- икебане, ручно прављени сапуни од природних састојака, углавном од козјег млека, али се могу видети и столњаци, таписерије и друге ствари.

Социјални радник Милана Почуча из Суботице, запослена у Дому „Otthon“ у Старој Моравици. Она каже да је њен посао јако тежак, јер су често заборављени.

"Друштво се углавном окреће ка деци и заборави да та деца некад остаре и буду заборављени. Ми смо на крају села, не видимо се и не чујемо. Када кажемо људима из околине да Дом има 300 људи, они се исчуђавају и не могу да верују да је Дом толико велик", каже Почуча. Она додаје да немају довољно радника, а стање корисника је све теже, јер су они поразили науку.

"Некад су говорили они ће живети педесетак година, али корисници живе дуже од тога, тиме се њихово стање компликује, проблеми се усложњавају, потребно им је доста неге, а нема довољно људи који могу то да раде", каже Почуча.

Према њенбим речима, "Otthon" броји 115 запослених, али то није довољно, јер доста радника упослено је у сервисима попут кухиње, вешераја и не раде директно са корисницима.

"Насупрот броју запсолених, имамо само два социјална радника, једног дефектолога, психолога ни немамо, те је јако тешко испратити периоде проблема, прилагођавања. Пуно радимо и са породицама, јер су они често неинформисани о својим правима, пружамо им подршку, јер су јако уморни", каже Милана Почуча.

Корисници до смештаја долазе када се њихове породице јако изморе.

"Када се породица одлучи да неког смести у Дом, већ буде прилично уморна, истресирана тежинбом живота који их је задесио, те смо ми задња инстанца и онда се трудимо да свима пружимо подршку колико можемо", каже Почуча.

Она напомиње да им је најпотребније да добију воће, нешто са чим они могу да раде.

"Ми стално кубуримо са вуном која им је средство за рад. Највише од свега што нам је потребно јесте да долазе људи, јер ту радост коју они осећају када долази неко нов и проведе два сата са њима, не може да се купи ни са чим, јер они нису гладни, није им хладно", напомиње Почуча.

Према њеним речима, термин посебни није прикладан, јер они немају никакве посебне потребе, већ исте као и сви остали.

"Као и свима и њима је потребна љубав и пажња и то није ништа посебно", истиче Почуча.

Због тешког посла, у слободно време, Милана се бави декупажом на дрвету и стаклу различитим техникама, а на манифестацијама заједно излаже са Весном Јанић. За новогодишње празнике спремиле су разне украсе са мотивима цвећа, јелки и у новогодишњим бојама.

Први пут су се ове две креативке нашле на некој манифестацији, а њихове производе сви заинтересовани могу погледати на њиховој Фејсбук страници.

М.Стакић

Фото: Ј.Ивановић

(Текст је део пројекта који је суфинансиран од стране Општине Бачка Топола. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Општине.)