Ljubav i pažnja najpotrebniji Domu za ometena lica

Dom broji 300 korisnika, odrasli i stariji ometeni u razvoju, a na radnoj terapiji sa instruktorom napravili su različite ručne radove- ikebane, ručno pravljeni sapuni od prirodnih sastojaka, uglavnom od kozjeg mleka, ali se mogu videti i stolnjaci, tapiserije i druge stvari.

Socijalni radnik Milana Počuča iz Subotice, zaposlena u Domu „Otthon“ u Staroj Moravici. Ona kaže da je njen posao jako težak, jer su često zaboravljeni.

"Društvo se uglavnom okreće ka deci i zaboravi da ta deca nekad ostare i budu zaboravljeni. Mi smo na kraju sela, ne vidimo se i ne čujemo. Kada kažemo ljudima iz okoline da Dom ima 300 ljudi, oni se isčuđavaju i ne mogu da veruju da je Dom toliko velik", kaže Počuča. Ona dodaje da nemaju dovoljno radnika, a stanje korisnika je sve teže, jer su oni porazili nauku.

"Nekad su govorili oni će živeti pedesetak godina, ali korisnici žive duže od toga, time se njihovo stanje komplikuje, problemi se usložnjavaju, potrebno im je dosta nege, a nema dovoljno ljudi koji mogu to da rade", kaže Počuča.

Prema njenbim rečima, "Otthon" broji 115 zaposlenih, ali to nije dovoljno, jer dosta radnika uposleno je u servisima poput kuhinje, vešeraja i ne rade direktno sa korisnicima.

"Nasuprot broju zapsolenih, imamo samo dva socijalna radnika, jednog defektologa, psihologa ni nemamo, te je jako teško ispratiti periode problema, prilagođavanja. Puno radimo i sa porodicama, jer su oni često neinformisani o svojim pravima, pružamo im podršku, jer su jako umorni", kaže Milana Počuča.

Korisnici do smeštaja dolaze kada se njihove porodice jako izmore.

"Kada se porodica odluči da nekog smesti u Dom, već bude prilično umorna, istresirana težinbom života koji ih je zadesio, te smo mi zadnja instanca i onda se trudimo da svima pružimo podršku koliko možemo", kaže Počuča.

Ona napominje da im je najpotrebnije da dobiju voće, nešto sa čim oni mogu da rade.

"Mi stalno kuburimo sa vunom koja im je sredstvo za rad. Najviše od svega što nam je potrebno jeste da dolaze ljudi, jer tu radost koju oni osećaju kada dolazi neko nov i provede dva sata sa njima, ne može da se kupi ni sa čim, jer oni nisu gladni, nije im hladno", napominje Počuča.

Prema njenim rečima, termin posebni nije prikladan, jer oni nemaju nikakve posebne potrebe, već iste kao i svi ostali.

"Kao i svima i njima je potrebna ljubav i pažnja i to nije ništa posebno", ističe Počuča.

Zbog teškog posla, u slobodno vreme, Milana se bavi dekupažom na drvetu i staklu različitim tehnikama, a na manifestacijama zajedno izlaže sa Vesnom Janić. Za novogodišnje praznike spremile su razne ukrase sa motivima cveća, jelki i u novogodišnjim bojama.

Prvi put su se ove dve kreativke našle na nekoj manifestaciji, a njihove proizvode svi zainteresovani mogu pogledati na njihovoj Fejsbuk stranici.

M.Stakić

Foto: J.Ivanović

(Tekst je deo projekta koji je sufinansiran od strane Opštine Bačka Topola. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Opštine.)