Лопови покупе кукуруз пре срна
БЕЧЕЈ: Кад наиђе зима, поготово ледени талас, као ових дана, дивљач нема већег пријатеља од ловаца. У ово смо се уверили у бечејском ловишту, где управник ловишта Стеван Секулић и ловочувар Миле Медић свакодневно теренским возилом обилазе свих седам реона и распоређују храну.
„Дивљач лакше подноси ниску температуру од глади. И док на временске услове не можемо да утичемо, храном им можемо помоћи да преживе. Само првокласна храна се износи у оваквим животним условима. Свака друга је убојитија од било каквог метка. Јер, дивљач сада нема избора и једе све на шта наиђе. Ако би појела кварну храну, то би је исцрпело до угинућа. Остављамо храну у двадесетак хранилица које током лета направимо или поправљамо постојеће, али још више у ремизама или било којем растињу, за њих погодном склоништу у овако суровим природним условима. Постављамо храну за срне, али и за зечеве, фазане и друге птице“, рекао нам је председник Ловачког удружења Бечеј Тамаш Ластович.
То је неопходнан процес ако се жели пуно ловиште трофејних срндаћа за предстојећи комерцијални лов, од чега Удружење живи, али и за сопствене потребе. Ове зиме није било пуно посла, али ових дана су дежурном двојцу морали да притекну у помоћ и остали ловци додатним акцијама да се дивљач прехрани.
„Без обзира што је зима била блага, ми смо морали да прихрањујемо дивљач. Не могу срне да преживе у зимском периоду од паше траве или младог жита. Морамо да им изнесемо кукуруз у клипу, пшеницу, луцерку и обавезно грумене сточне соли. Управо из тог разлога припремили смо 12 тона кукуруза, нешто преко шест тона пшенице, 40 бала луцерке, већ смо изнели 250 килограма соли... Храну износимо на стандарна места, јер је дивљач научила да ту долази по оброк. Међутим, имамо проблем с крадљивцима, који прате траг нашег теренског возила и, приметили смо, пре дивљачи покупе кукуруз, сено...“ јадикује Тамаш Ластович.
Возачи треба да обрате пажњу ових дана, јер со коју посипају путари привлачи дивљач и постоји опасност да се нађе на путу и тамо где то није уобичајено.
В. Јанков