Липицанери „Карађорђевом” језде читав век
Једина државна ергела у Србији, она у Карађорђеву, код Бачке Паланке, обележила је почетком седмице за нама сто година постојања. Иако је основана давне 1885. године, празник ергеле је сећање на 30. новембар 1921. године, када је Законом о устројству државних ергела основано Карађорђево. У почетку су се на овој ергели одгајали коњи нониус расе, док се данас, поред њих, одгајају липицанери и енглески пунокрвни коњи.
Све је започето узгојем коња, када је Аустроугарска монархија започела формирање ергеле, на овом простору, због повољног географског положаја, близине реке Дунав и слатинастог земљишта које је изузетно повољно за правилно формирање копита код подмлатка. Земљиште које је богато калцијумом, погодно је за производњу луцерке и овса. У почетку је то била Установа за одгој ждребади која су набављана од приватних одгајивача широм Монархије. Првенствено су доводили мушку ждребад из мађарске ергеле „Мезехеђеш“. Овде су ждребад одгајана до годину дана, а затим су поново враћена у Мађарску, где су служила у војне сврхе. Касније овде су првенствено одгајани радни коњи, нониус расе.
Ергела је била државно власништво Аустроугарске монархије. Крчењем храстове шуме и изградњом штала као и неколико стамбених објеката 1901.године започело је насељавање овог комплекса. Ергела је основана као одгајалиште ждребади на око 1.000 хектара обрадиве површине, насеље је добило назив „Чикош Телеп“, или преведено, „Ждребарско насеље“.
Штале у којима су грла и данас смештена изграђене су у периоду од 1901. до 1903. године. Поред штала засађени су дрвореди липе, као и дуж пута Доњи-Централни-Горњи мајур. Озелењавање је имало своју значајну улогу посматрано из хоризонта равнице.
Карађорђево има прилично дугу традицију у послу којим се бави. Још 1924. године, указом краља Александра Карађорђевића, основано је Државно ловно-шумско добро. Одмах по завршетку Другог светског рата, већ 1945. године, обновљен је рад овог добра. Остало је забележено да је још 1948. године овде организован дипломатски лов. Вероватно већ тада се увидело да би ваљало један део овог богом даног простора, са разним врстама ретког биљног и животињског света, уредити у репрезентативне сврхе. Зато је 1957. године отпочело уређење комплекса који је данас познат под именом – Репрезентативни објекат „Карађорђево“.
Средином јуна 1973. године „Ловно-шумско пољопривредно добро“ дато је на кориштење Југословенској народној армији (ЈНА) и добило је назив „Војна установа Карађорђево“. Изграђена је вила за одмор, у којој је 23 године главни гост, али и домаћин, био Јосип Броз Тито. Отпочело је исушивање мочвара, изградња вештачких језера, формирање и уређење парковских површина, порибљавање језера и формирање станишта за птице... Уследила је и градња разних помоћних објеката, који ће бити у функцији главне виле. Уређен је и направљен комплекс, са комплетном инфраструктуром, који је био и остао – адреса за високо друштво.
Овде је 5. јуна 1983. године отворен хиподром „Младост“, а од 30. септембра 1989. године отворена је стална изложба музеја о ергели „Карађорђево“, с најважнијим експонатима, трофејима, записима, фотографијама из своје историје. У њему се налазе пехари које су освојила грла у prеthodnih неколико деценија. Најзначајнији експонати су саонице и кочије из Титовог периода, фотографије на којима су наступали грла галопера и препонаша, као и фотографија на којој је забележена посета наше делегације британској краљици Елизабети. Музеј чува и матичне књиге грла са почетка прошлог века, као и књигу утисака за коју се претпоставља да је најстарија у нашој земљи – отворена је 1927. године.
Милан Бозокин