Лазарево лежи на минералној води какве у Србији нема
ЛАЗАРЕВО: У причи о неискоришћеним ресурсима средњобанатског региона, након што смо писали о горкој води из Торде, овог пута подсећамо на лековиту воду из Лазарева, која је релативно касно откривена, кратко експлоатисана, па заборављена.
Лековитост „горке воде“ из Лазарева код Зрењанина потврђена је 30-их година прошлог века, када су Лазарево насељавали Немци. Од 1933. године вода је флаширана и продавана као лековита. Препоручивана је као благотворна у случајевима разних катара, стомачних обољења, поремећене функције црева, малокрвности, камена у жучи, такозваних женских болести…
Експлоатацију овог природног блага прекинуо је Други светски рат. У послератном периоду, негде половином 50-их, београдска фирма „Безалко“ заинтересовала се за ову воду, понудила је експлоатацију уз накнаду, али није добила потребне дозволе. Много година касније месно руководство у Лазареву покушало је да ову причу поново оживи, али су им се на том путу испречиле многобројне препреке, а највећа је недостатак новца. У једном се ипак успело, а то је поновна лабораторијска анализа својстава минералне воде из Лазарева.
- Минералне воде са оваквим хемијским својствима нема у Србији, то су показале и последње анализе акредитоване лабораторије. Остало је само да се утврди да ли су залихе довољне за исплативу експлоатацију воде, а село за то нема пара. Једно је сигурно, ако је капацитет као пре, када је био око 300.000 литара на дан, онда имамо велику прилику за коришћење ове воде и за пиће и за бањско купање - говори секретар МЗ Лазарево Горан Граховац, и истиче да би за геофизичке претраге требало још око 700.000 динара, али село нема та средства.
Лековитост воде последњи је верификовао Војин Горданић, геолог и специјалиста геохемије са Института за хемију у Београду. Он је утврдио да је вода препоручљива и за пиће и за купање, као и да има брома и силицијум-диоксида у знатној количини. По саставу и својствима слична је онима које се користе у бањама Карлсбад, од које је чак и квалитетнија, и Фридрихсхал, од које је опет мање минерализована. Грозданић је такође препоручио да се геофизичким истраживањима утврди одакле долази ова вода и које су јој залихе. За сада, њен једини извор је запуштени бунар у атару Лазарева, за који не знају ни многи житељи овог села.
Ж. Балабан
Пројекат „Зрењанинска хроника“ реализовала је „Панонија медиа“ у сарадњи са „Дневником“. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.
