Lazarevo leži na mineralnoj vodi kakve u Srbiji nema
LAZAREVO: U priči o neiskorišćenim resursima srednjobanatskog regiona, nakon što smo pisali o gorkoj vodi iz Torde, ovog puta podsećamo na lekovitu vodu iz Lazareva, koja je relativno kasno otkrivena, kratko eksploatisana, pa zaboravljena.
Lekovitost „gorke vode“ iz Lazareva kod Zrenjanina potvrđena je 30-ih godina prošlog veka, kada su Lazarevo naseljavali Nemci. Od 1933. godine voda je flaširana i prodavana kao lekovita. Preporučivana je kao blagotvorna u slučajevima raznih katara, stomačnih oboljenja, poremećene funkcije creva, malokrvnosti, kamena u žuči, takozvanih ženskih bolesti…
Eksploataciju ovog prirodnog blaga prekinuo je Drugi svetski rat. U posleratnom periodu, negde polovinom 50-ih, beogradska firma „Bezalko“ zainteresovala se za ovu vodu, ponudila je eksploataciju uz naknadu, ali nije dobila potrebne dozvole. Mnogo godina kasnije mesno rukovodstvo u Lazarevu pokušalo je da ovu priču ponovo oživi, ali su im se na tom putu isprečile mnogobrojne prepreke, a najveća je nedostatak novca. U jednom se ipak uspelo, a to je ponovna laboratorijska analiza svojstava mineralne vode iz Lazareva.
- Mineralne vode sa ovakvim hemijskim svojstvima nema u Srbiji, to su pokazale i poslednje analize akreditovane laboratorije. Ostalo je samo da se utvrdi da li su zalihe dovoljne za isplativu eksploataciju vode, a selo za to nema para. Jedno je sigurno, ako je kapacitet kao pre, kada je bio oko 300.000 litara na dan, onda imamo veliku priliku za korišćenje ove vode i za piće i za banjsko kupanje - govori sekretar MZ Lazarevo Goran Grahovac, i ističe da bi za geofizičke pretrage trebalo još oko 700.000 dinara, ali selo nema ta sredstva.
Lekovitost vode poslednji je verifikovao Vojin Gordanić, geolog i specijalista geohemije sa Instituta za hemiju u Beogradu. On je utvrdio da je voda preporučljiva i za piće i za kupanje, kao i da ima broma i silicijum-dioksida u znatnoj količini. Po sastavu i svojstvima slična je onima koje se koriste u banjama Karlsbad, od koje je čak i kvalitetnija, i Fridrihshal, od koje je opet manje mineralizovana. Grozdanić je takođe preporučio da se geofizičkim istraživanjima utvrdi odakle dolazi ova voda i koje su joj zalihe. Za sada, njen jedini izvor je zapušteni bunar u ataru Lazareva, za koji ne znaju ni mnogi žitelji ovog sela.
Ž. Balaban
Projekat „Zrenjaninska hronika“ realizovala je „Panonija media“ u saradnji sa „Dnevnikom“. Stavovi izneti u ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove lokalne samouprave, koja sufinansira projekat.
