Крај Надаља ниче шума са 6.000 садница
НАДАЉ: У Надаљу је за викенд организована акција садње 6.000 садница разних аутохтоних врста, уз поштовање свих епидемиолошких мера и окупљањем само неопходног броја волонтера.
Општина Србобран и Јавно комунално предузеће „Градитељ“, уз подршку Шумарског факултета у Београду и Министарства за заштиту животне средине, обезбедили су и посадили саднице храста лужњака, пољског јасена, белог бреста, кошарасте и беле врбе, беле тополе, липе и брезе, па се очекује да на овом месту у наредним годинама никне прави шумски појас.
Председник општине Србобран Радивој Дебељачки каже да је њихова општина при дну листе по проценту пошумљености, те су им овакве акције неопходне и од великог значаја.
-Морамо сачувати животну средину, обезбедити површине под шумом и ветрозаштитне појасеве око пољопривредног земљишта и насеља, јер ће систем најефикасније функционисати само ако његови делови буду добро сложени. Ово је прва акција ове врсте у новом мандату локалне самоуправе и биће их све више, због чега ћемо сву пажњу усмерити и на рад нашег расадника и покушати да произведемо што више садница аутохтоних врста- рекао је Дебељачки. - Подршку и даље очекујемо од Министарства за заштиту животне средине и Шумарског факултета, са којима већ имамо добру сарадњу, и отворени смо за стручне савете и препоруке како да брзо и успешно подигнемо проценат површина под шумама. Нећемо стати само на овоме већ ћемо сву пажњу усмерити и на сузбијање свих врста загађења животне средине, која долазе од стране и малих и великих загађивача.
Део акције у Надаљу својим знањем и стручним саветима подржала је и рођена Србобранка, дипломирани инжењер шумарства Ивона Керкез Јанковић, иначе докторанд Шумарског факултета Универзитета у Београду. Она истиче да је веома важнио да ова акција успе.
-Нови засад налази се као баријера између ораница и насеља и његов положај веома је битан за заштиту становништва од штетних аеросола и удара ветра. Поред тога, без воде и хране можемо барем неколико дана, али без кисеоника не, и онда је јасно колики је значај овог новог засада- рекла је Керкез Јанковић.
Професорка Шумарског факултета Мирјана Шијачић Николић истакла је да заједнички пројекат општине Србобран и Шумарског факултета на пошумљавању овог простора, треба да резултирала подизањем процента површина под дрвећем на више од један одсто, колико сада износи.
-Средства за пошумљавање добијамо из Зеленог фонда Министарства за заштиту животне средине и намера нам је да и даље конкуришемо за нове засаде. Надам се да ће ливада на којој смо данас радили у будућности постати шума. Наша обавеза ће бити да вршимо анализу пријема и преживаљавања ових садница, као и попуњавање садница које се евентуално не приме- рекла је Шијачић Николић.
М. Стакић