КОНЗЕРВАЦИЈА АРХЕОЛОШКИХ ИСКОПИНА Сирмијум незавршена прича

Важан локалитет је наткривен, затворен, конзервиран, чиме је спречено његово даље пропадање, радови на истраживању се настављају, а посетиоцима је пружена прилика да све из непосредне близине погледају.

- Проблеми у презентацији се решавају у ходу, јер нико не може да предвиди како ће се понашати локалитет, мозаик, сви антички остаци, међутим све то прате стручњаци. У току је конзервација мозаика, код ког се још увек откривају површине, ствар на коју се чекало деценијама. То нам је и био задатак да презентујемо Сирмијум какав је некада био, са свим богатством и раскоши некадашње метрополе- истиче Шулаја.

Сирмијум је део светске културне баштине, и долазе људи из свих крајева света како би се дивили остацима некадашњег римског царства. Састоји се из 350 квадрата подних мозаика, који су настајали у периоду дужем од 300 година.

Сирмијум је у то време имао водовод који је ишао са Врањаша, односно аквадукт, канализациони систем који и данас функционише у неким деловима града, подно грејање у боље стојећим кућама, урбанистички уређен град, речју – висок стандард живота. Довољно је рећи да данашњи Лаћарак који важи за највеће село у Србији са 12.000 становника, данас има тек 40 одсто покривеност канализацијом.

- И данас имате дворишта у Сирмијуму у самом центру града, која немају канализацију, док атмосферска вода одлази у неке отворе који су повезани са римском канализацијом, која одводи ту воду, још увек не знамо где- напомиње Шулаја.

-То је богатство које није довољно искоришћено и које смо на крају крајева у обавези да презентујемо свету. Да радимо добро показују и посете, из скандинавских земаља, од Јапана до Америке, скоро свих крајева света- напомиње Шулаја и каже да је је конзервација поступак који ће трајати још годинама и морати да се што квалитетније уради.

Директор Завода за заштиту споменика каже да је код нас мало квалификованих конзерватора, али све и да одмах добију новац за конзервацију, посао се не може урадити кроз годину дана, већ је потребно време.

-У нашим депоима стоји још 200 квадрата подних мозаика, изузетне вредности. Када су у питању сви локалитети Сирмијума дуго времена је прошло, и доста истраживања је обављено на самом Сирмијуму, дошло се до значајних података, наука је обогаћена и кроз та открића - прича Шулаја и додаје да други део посебно важан, који је у свету значајан и обевезан, да се оно што је откривено адекватно конзервира и заштити.

Код нас је управо конзервација често била у другом плану, па и прескочена, јер када на ред дође заштита, обично нема новца. Морају се обавезати они који истражују да заштите локалитет, макар то била конзервација затрпавањем. Набаци се слој песка, земља и налазиште остаје за нека будућа времена, када буде било више новца.

-То је урађено и на локалитету Глац на којем је истраживање радила група археолога из Аустралије, урађени су конзерваторско-рестаураторски радови на царској вили, за коју постоје претпоставке да би можда могла бити и царска палата, што ће време показати - истиче Шулаја. - Откривена је површина која показује да се ради о једном капиталном пројекту, првобитно је названа вила рустика, али је даље истраживање показало да је то ипак вила неког богатијег грађанина или можда неког од царева. Још увек нису утврђене границе целог комплекса. За сада знамо да се ради о једном репрезентативном локалитету. Пронађена је једна просторија са мозаицима, а то већ говори да је била у власништву богатог Римљанина.

Истраживање ће трајати пет година, а Аустралијанци се враћају да наставе са истраживањем и идуће године, с обзиром на то да је међународни пројекат, у ком је Завод за заштиту споменика партнер у истраживању.

Са Аквилејом, градом у северној Италији, митровачки Завод ради на пројекту од којег се очекује да отвори врата за веће пројекте. Базиран је на размени искустава и едукацији наших стручњака.

- Нису сви археолози заштитари, ми у Србији имамо само два човека квалификована лиценцама за конзервацију из Италије, који могу да раде на заштити и рестаурацији античких мозаика - напомиње Шулаја.

Што се тиче осталих локалитета у самом Сирмијуму, посетиоци траже да виде и Базилику Светог Димитрија, која је случајно откривена и налази се у самом центру града. Она представља један од врло важних налаза, не само за Сирмијум, већ је део светске културне баштине.

- Када говоримо о античком Риму, морамо имати у виду да је то империја која се простирала на више континената, да је колевка европске културе и да све што баштинимо данас у Европи, све је то на неки начин  потекло из неког периода античког Рима. Не можемо се везивати само за период многобожачког периода римске империје, већ и на значајан део који се односи на хришћански период од 313. године- напомиње Љубиша Шулаја.

Он подсећа да се у време царства управо десио тај прелом, кретање европске цивилизације у смеру хришћанске Европе, чија је колевка опет у античком Риму, а Сирмијум као метропола један од пунктова у ком су се дешавале врло значајне ствари, и из ког је управљао цар Константин скоро две године, по писаним подацима.

-То значи да су се у Сирмијуму доносиле важне одлуке и да смо ми недовољно свесни и користимо тај потенцијал наших локалитета, који крећу од Сирмијума до Наисуса, у ком се родио цар Константин, али и велики број царева, личности који су управљали и окретали токове историје - подсећа Шулаја.

Он додаје да је Сирмијум још увек једна велика бајка, да још увек није све откривено и тек ће будуће генерације имати радост нових истраживања. Постоји урбана легенда да су Американци желели да изместе целу Сремску Митровицу, како би могли да истражују Сирмијум. Та легенда је настала после истраживања куће у центру града, када су пронађена 33 златника, од којих су три светски уникати, каже Шулаја. Непроцењиве су вредности, ковани у Солуну и постоје писани подаци о њима из времена цара Константина. Други су исто вредни, али не као та три златника. У околини Сирмијума пронађени су и златни шлемови, кациге, аварски појас и други вредни артефакти.

Маша Стакић

Пројекат „Акценат на Сремску Митровицу” реализовала је „Панонија медиа” у сарадњи с „Дневником”. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.