KONZERVACIJA ARHEOLOŠKIH ISKOPINA Sirmijum nezavršena priča

Važan lokalitet je natkriven, zatvoren, konzerviran, čime je sprečeno njegovo dalje propadanje, radovi na istraživanju se nastavljaju, a posetiocima je pružena prilika da sve iz neposredne blizine pogledaju.

- Problemi u prezentaciji se rešavaju u hodu, jer niko ne može da predvidi kako će se ponašati lokalitet, mozaik, svi antički ostaci, međutim sve to prate stručnjaci. U toku je konzervacija mozaika, kod kog se još uvek otkrivaju površine, stvar na koju se čekalo decenijama. To nam je i bio zadatak da prezentujemo Sirmijum kakav je nekada bio, sa svim bogatstvom i raskoši nekadašnje metropole- ističe Šulaja.

Sirmijum je deo svetske kulturne baštine, i dolaze ljudi iz svih krajeva sveta kako bi se divili ostacima nekadašnjeg rimskog carstva. Sastoji se iz 350 kvadrata podnih mozaika, koji su nastajali u periodu dužem od 300 godina.

Sirmijum je u to vreme imao vodovod koji je išao sa Vranjaša, odnosno akvadukt, kanalizacioni sistem koji i danas funkcioniše u nekim delovima grada, podno grejanje u bolje stojećim kućama, urbanistički uređen grad, rečju – visok standard života. Dovoljno je reći da današnji Laćarak koji važi za najveće selo u Srbiji sa 12.000 stanovnika, danas ima tek 40 odsto pokrivenost kanalizacijom.

- I danas imate dvorišta u Sirmijumu u samom centru grada, koja nemaju kanalizaciju, dok atmosferska voda odlazi u neke otvore koji su povezani sa rimskom kanalizacijom, koja odvodi tu vodu, još uvek ne znamo gde- napominje Šulaja.

-To je bogatstvo koje nije dovoljno iskorišćeno i koje smo na kraju krajeva u obavezi da prezentujemo svetu. Da radimo dobro pokazuju i posete, iz skandinavskih zemalja, od Japana do Amerike, skoro svih krajeva sveta- napominje Šulaja i kaže da je je konzervacija postupak koji će trajati još godinama i morati da se što kvalitetnije uradi.

Direktor Zavoda za zaštitu spomenika kaže da je kod nas malo kvalifikovanih konzervatora, ali sve i da odmah dobiju novac za konzervaciju, posao se ne može uraditi kroz godinu dana, već je potrebno vreme.

-U našim depoima stoji još 200 kvadrata podnih mozaika, izuzetne vrednosti. Kada su u pitanju svi lokaliteti Sirmijuma dugo vremena je prošlo, i dosta istraživanja je obavljeno na samom Sirmijumu, došlo se do značajnih podataka, nauka je obogaćena i kroz ta otkrića - priča Šulaja i dodaje da drugi deo posebno važan, koji je u svetu značajan i obevezan, da se ono što je otkriveno adekvatno konzervira i zaštiti.

Kod nas je upravo konzervacija često bila u drugom planu, pa i preskočena, jer kada na red dođe zaštita, obično nema novca. Moraju se obavezati oni koji istražuju da zaštite lokalitet, makar to bila konzervacija zatrpavanjem. Nabaci se sloj peska, zemlja i nalazište ostaje za neka buduća vremena, kada bude bilo više novca.

-To je urađeno i na lokalitetu Glac na kojem je istraživanje radila grupa arheologa iz Australije, urađeni su konzervatorsko-restauratorski radovi na carskoj vili, za koju postoje pretpostavke da bi možda mogla biti i carska palata, što će vreme pokazati - ističe Šulaja. - Otkrivena je površina koja pokazuje da se radi o jednom kapitalnom projektu, prvobitno je nazvana vila rustika, ali je dalje istraživanje pokazalo da je to ipak vila nekog bogatijeg građanina ili možda nekog od careva. Još uvek nisu utvrđene granice celog kompleksa. Za sada znamo da se radi o jednom reprezentativnom lokalitetu. Pronađena je jedna prostorija sa mozaicima, a to već govori da je bila u vlasništvu bogatog Rimljanina.

Istraživanje će trajati pet godina, a Australijanci se vraćaju da nastave sa istraživanjem i iduće godine, s obzirom na to da je međunarodni projekat, u kom je Zavod za zaštitu spomenika partner u istraživanju.

Sa Akvilejom, gradom u severnoj Italiji, mitrovački Zavod radi na projektu od kojeg se očekuje da otvori vrata za veće projekte. Baziran je na razmeni iskustava i edukaciji naših stručnjaka.

- Nisu svi arheolozi zaštitari, mi u Srbiji imamo samo dva čoveka kvalifikovana licencama za konzervaciju iz Italije, koji mogu da rade na zaštiti i restauraciji antičkih mozaika - napominje Šulaja.

Što se tiče ostalih lokaliteta u samom Sirmijumu, posetioci traže da vide i Baziliku Svetog Dimitrija, koja je slučajno otkrivena i nalazi se u samom centru grada. Ona predstavlja jedan od vrlo važnih nalaza, ne samo za Sirmijum, već je deo svetske kulturne baštine.

- Kada govorimo o antičkom Rimu, moramo imati u vidu da je to imperija koja se prostirala na više kontinenata, da je kolevka evropske kulture i da sve što baštinimo danas u Evropi, sve je to na neki način  poteklo iz nekog perioda antičkog Rima. Ne možemo se vezivati samo za period mnogobožačkog perioda rimske imperije, već i na značajan deo koji se odnosi na hrišćanski period od 313. godine- napominje Ljubiša Šulaja.

On podseća da se u vreme carstva upravo desio taj prelom, kretanje evropske civilizacije u smeru hrišćanske Evrope, čija je kolevka opet u antičkom Rimu, a Sirmijum kao metropola jedan od punktova u kom su se dešavale vrlo značajne stvari, i iz kog je upravljao car Konstantin skoro dve godine, po pisanim podacima.

-To znači da su se u Sirmijumu donosile važne odluke i da smo mi nedovoljno svesni i koristimo taj potencijal naših lokaliteta, koji kreću od Sirmijuma do Naisusa, u kom se rodio car Konstantin, ali i veliki broj careva, ličnosti koji su upravljali i okretali tokove istorije - podseća Šulaja.

On dodaje da je Sirmijum još uvek jedna velika bajka, da još uvek nije sve otkriveno i tek će buduće generacije imati radost novih istraživanja. Postoji urbana legenda da su Amerikanci želeli da izmeste celu Sremsku Mitrovicu, kako bi mogli da istražuju Sirmijum. Ta legenda je nastala posle istraživanja kuće u centru grada, kada su pronađena 33 zlatnika, od kojih su tri svetski unikati, kaže Šulaja. Neprocenjive su vrednosti, kovani u Solunu i postoje pisani podaci o njima iz vremena cara Konstantina. Drugi su isto vredni, ali ne kao ta tri zlatnika. U okolini Sirmijuma pronađeni su i zlatni šlemovi, kacige, avarski pojas i drugi vredni artefakti.

Maša Stakić

Projekat „Akcenat na Sremsku Mitrovicu” realizovala je „Panonija media” u saradnji s „Dnevnikom”. Stavovi izneti u ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove lokalne samouprave, koja sufinansira projekat.