Ко је жедан, нека дође по савет у Паланку

Додуше, по оној „драга мајко да знаш како је јутром лепа вода свако вече би ми куповала литар ракије“ јасно је да се без воде не може. У неким другим војвођанским варошима при крају друге деценије 21. века муче се да обезбеде пијаћу воду, а по чашу савета како да је обезбеде, могли би да сврате у Бачку Паланку.

Варош са око 26.000 становника, иначе центар општине са 14 насељених места и близу 60.000 становника, вероватно је једна од комунално најуређенијих средина у Србији. Народ овде пије здраву воду из каменог доба, а не из рени бунара, односно река, што је судбина великих градова.

Паланка је после Новог Сада територијално, али и по развијености, највећа општина у Јужнобачком округу, а по доста параметара, када је реч о комуналној инфраструктури по глави становника развијенија и од центра покрајине. Цела општина се простире на чак 580 квадратних километара, а са краја на крај ове локалне самоуправе треба се, најдаље, возити аутом или ићи пешице, преко 50-так километара колико има, на пример, од Пивница до Нештина и Визића. То је још једна специфичност, јер ова општина, осим што у свом имену има одредницу Бачка, има и два села у Срему, с оне стране Дунава. Што би неки рекли – седи на две столице!

- Фабрика воде у Бачкој Паланци, а пуштена је у рад у мају 1990. године, представља постројење у коме се из сирове воде, значи бунарске воде, одстрањује вишак гвожђа, мангана и амонијака – каже Тамара Пилиповић из „Комуналпројекта”. - Максимални капацитет фабрике је дневна производња од 10.000 кубних метара, што је могуће да се деси током летњих месеци. У саставу фабрике су и две интерне лабараторије, једна за физичко-хемијске анализе воде, а друга је микробиолошка. Током 24 сата ради пет диспечера. У самом граду има 11.600 прикључака.

И то није све, јер да би се дошло до ова два села треба проћи кроз Европску унију, односно прећи дунавски мост који спаја Бачку Паланку и Илок у Хрватској, преко четири гранична прелаза, издржати нервозне царинике, наше и њихове.  - Наша општина је, између осталог, специфична и по географији, али нама који бринемо о домаћинствима у свих 14 насељених места, односно који бринемо о животној свакодневници наших суграђана, то не сме да буде проблем – каже за „Дневник“ Александар Богуновић, директор „Комуналпројекта”, предузећа са 200 запослених које обавља делатност водоснабдевања.

Паланка је обезбедила довољно здраве пијаће воде још пре 27 година. Скромни су у овој вароши, посебно стручни људи, али кажу да се неки, давно пре њих схватили, иако је Бачка Паланка буквално на води, на обали Дунава и заливног језера Тиквара, да се у појединим деловима градића на другом ашову може наићи на воду. Овде су размишљали дугорочније од неких средина које и данас немају фабрику воде. Улагали су у фабрику воде када су се други смејали Паланчанима, а данас ово место дневно у водоводној мрежи има 7.500 кубних метара здраве пијаће воде, или 86 литара у секунди, а пројектовани капацитет је чак 125 литара у секунди. У 13 села дневно се произведе 4.100 кубика воде, или 47 литара у секунди. Паланачка вода, коју контролише Институт за јавно здравље Војводине, исправна је и хемијски и биолошки.

Надлежни кажу да је и у већини села где је недавно „Комуналпројект“ преузео управљање сеоским водоводима, вода биолошки исправна, а хемијски недостаци се отклањају технолошким и хемијским поступцима. Тако је, на пример, 2015. године, Деспотово село са непуних 2.000 становника, добило постројење за пречишћавање воде. Слични пројекти биће урађени и у још неким селима ове општине, а Бачка Паланка ће поред садашњих 17 дубоких и два плитка бунара добити још један, нов бунар. Из „Комуналпројекта“ напомињу да су у плану пројекти нових бунара „Ристић пут – исток“ и „Ристић пут - запад“.

М. Суџум