Карађорђево је небрушени дијамант светског туристичког формата

То место садржи све – ергелу, хиподром, музеј, један од најпознатијих резиденцијалних објеката на територији бивше СФРЈ, ексклузиван лов, риболов, ресторан, смештајни објекат, ту се одржава и Куп Војске Србије, али је то подручје и Специјални резерват природе с бројном флором и фауном. Чине га три одвојене целине, све с истим називом: Резиденцијални објекат, Војна установа и месна заједница Карађорђево.

Најважније, и што би требало да буде мамац за туристе је чињеница да се ту ствара историја.

Прича о Карађорђеву заправо почиње давне 1885. године узгојем коња, а данас је ергела „Карађорђево”, која је у склопу Војне установе „Моровић”, надалеко чувена.

– У почетку су се у тој ергели одгајали коњи расе нонијус, док се данас, осим њих, одгајају липицанери и енглески пунокрвни коњи – каже директорка Туристичке организације Бачка Топола Милица Стоисављевић. – Посетиоци могу уживати у јахању, вожњи фијакером кроз прелепу природу Специјалног резервата природе, или у обиласку Музеја коњарства. У саставу ергеле је и хиподром, на којем се традиционално одржавају коњичке трке. Музеј ергеле је отворен 1983. године и у њему се налазе пехари које су освојила грла у prеthodnih неколико деценија. Најзначајнији експонати су саонице и кочије из Титовог периода, фотографије наступа грла галопера и препонаша, као и фотографија на којој је забележена посета наше делегације британској краљици Елизабети. Музеј чува и матичне књиге грла с почетка прошлог века, као и књигу утисака, за коју се претпоставља да је најстарија у нашој земљи – отворена 1927. године.

Резиденција Карађорђево, или, по званичном називу Репрезентативни објекат Карађорђево обухвата комплекс површине 436 хектара, од тога 275 хектара заузимају шуме, оранице и ливаде 130, парк се простире на пет хектара и водене површине чине 26 хектара. Градња је почела 1957. године на месту мање виле која је била најстарији објекат у кругу резиденције и намењена за краћи одмор краљевске породице, сазидана између два рата.

Данас се тај објекат користи као административни објекат резиденције. До 1956. године ту су биле мочваре. Подручје на којем је изграђена резиденција звало се Букински храстик. Главна зграда је завршена 1959, а 1975. изграђен је комплекс с базеном, спортским садржајима, сауном и просторијама за масажу. У парку је засађено више од 100 врста дрвећа из целог света. Кроз парк и поред 16 вештачких језера кривуда стаза за шетање дуга десетак километара, а резиденција има и свој хелидром. Једино возило резиденције, раритет је „застава 750” из 1978, посебно адаптирана за резиденцију. Објекат је затворен за ширу јавност, а занимљиво је да је Тито ту боравио 66 пута.

Туристима који се одлуче да посете Карађорђево, истиче Милица Стоисављевић, нуди се веома атрактиван туристички програм, почев од лова и риболова, преко јахања коња расе нонијус, па све до вожње фијакером или саоницама кроз ловиште, чамцем кроз прелепе рукавце Дунава и Специјални резерват природе „Карађорђево”.

– Све то на јединствен начин употпуњује смештајно-угоститељски објекат – Ловачка кућа „Дијана”. Гостима се нуде специјалитети од дивљачи и рибе, а по њиховој жељи, могу их забављати познати тамбурашки оркестри из овог дела Бачке – каже Милица Стоисављевић.

О томе колико је природа у Специјалном резервату природе очаравајућа говоре и бројне фотографије Тита с његовим ловачким трофејима, али и слике пријема и прослава, што иде у прилог чињеници да је волео да проводи време у Карађорђеву. То је место где је организовао бројне сусрете, те су ту боравили и светски државници Леонид Брежњев, Сантијаго Кариљо, принц Нородом Сиханук и други. Овде су се састали и Слободан Милошевић и Фрањо Туђман да би разговарали о границама за време грађанског рата, као и политичари после њих.

Мапу Карађорђева чине Доњи мајур, Горњи мајур, Нови мајур, Обровац, Врањак, Гувниште, Букински рит, Хагел острво, Шаренградска ада. Тај простор се у дужини од 17 километара наслања на Дунав, те је и често место пецароша.

– У саставу Војне установе „Карађорђево” је Радна јединица Шумарство и ловство. Укупна површина ловишта тог резервата природе износи 4.520 хектара. Ловиште Карађорђево се искључиво бави комерцијалним ловом на крупну дивљач – дивљач високог лова: европског јелена, јелена лопатара, америчког јелена, муфлона, дивљу свињу, срнећу дивљач, а од ниске дивљачи заступљени су зец, фазан, препелица, дивља гуска и дивља патка – прича директорка Туристичке организације Бачка Топола.

– За потребе лова, поготово када се ради о иностраним ловцима и у случајевима групног лова, може се ангажовати велики број фијакера за превоз гостију, везаних за организовање надалеко познатих дипломатских ловова – наводи Милица Стоисављевић. – Ловиште Карађорђево има у просеку 200 до 250 ловаца годишње, од тога 70 одсто чине инострани гости – Аустријанци, Немци, Шпанци, Швајцарци, Грци, Кипрани и делом из арапских земаља – Египат, Алжир. Ловци одседају у Ловачкој кући „Дијана” и Ловачком центру „Врањак”.

Маша Стакић