Кањижа: Сузбијање амброзије с обе стране границе

Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине АП Војводине као водећи партнер овај пројекат реализује са партнерима са Универзитета „Жон вон Нојман“ из Кечкемета (Мађарска). Учеснике саветовања у име домаћина поздравио је председник Скупштине општине Кањижа Милош Кравић.

Саветница покрајинског секретара за урбанизам и заштиту животне средине и координатор пројекта Татјана Ђурић напомиње да је пројекат почео да се реализује у јануару прошле године и трајаће до краја септембра, а циљ је да се смањи притисак инвазивних биљних врста на ово подручје.

- Север Србије и југ Мађарске угрожавају исте инвазивне биљне врсте и то не само да угрожавају природне вредности наших еко система, него утичу на здравље људи - предочила је Татјана Ђурић. - Међу инвазивним биљним врстама посебан акценат се ставља на амброзију која се током прошле године сузбијала на 85 хектара у Србији и на око 50 хектара у Мађарској. Акција сузбијања акмброзије се наставља у овој години, а спроводе се и едукативне активности за пољопривреднике и друге заинтересоване, да истакнемо колико морамо сви заједно да дамо свој допринос на сузбијању инвазивних биљних врста које угрожавају ово подручје.

Према речима Татјане Ђурић пројектне активности су фокусиране на четири заштићена подручја на северу Војводине на подручју Суботице и Кањиже. То су подручја специјалних резервата природе „Селевењске пустаре“ и „Лудашко језеро”, предео изузетних одлика „Суботичка пешчара“ и Парк природе „Палић“, а на подручју Мађарске Национални парк „Кишкуншаг“ код Кечкемета.

- Главни циљ пројекта је смањење ризика по животну средину и спречавање негативних ефеката климатских промена у заштићеним подручјима у граничном региону Мађарска-Србија, спровођењем заједничких акција у надзирању и мапирању инвазивних врста и сузбијању амброзије. Очекивани резултати пројекта су успостављен систем мониторинга као основне анализе дистрибуције инвазивних биљних врста, израде банке семена у земљишту у пројектном пограничном подручју, праћење концентрације полена и његове интеракције са загађењем ваздуха у граничном региону - каже Татјана Ђурић.

Полена десет одсто мање

- Спроведеним активностима за почетак успели смо да смањимо коцентрацију полена за десетак процената, а очекујемо до краја пројекта још веће ефекте. Мерења полена и све пројектне активности наставиће по завршетку пројекта и наредних пет година, колико траје одрживост пројекта - истиче Татјана Ђурић.

До краја пројекта видеће се конкретни резултати на смањењу полена амброзије и других инвазивних врста, међутим, у Војводини скоро у свим локалним самоуправама концентрација полена премашује дозвољене вредности. Најугроженије су општине на северу и западу Покрајине, где су концентрације полена далеко изнад дозвољене вредности.

Она наглашава да ће се различитим третманима утицати на смањење површина под амброзијом, а такође се ради и на подизању свести релевантних актера и институција у вези са инвазивним биљним врстама, успостављање еко мреже знања и искуства. Постављене су две мерне станице, једна на Лудашком језеру код Визиторског центра, а друга у Кањижи на Ватрогасном дому, које свакодневно мере концентрацију полена у ваздуху инвазивних биљних врста, међу којима предњачи амброзија, а Татјана Ђурић указује да они људи који имају осетљивост на полен могу да се о томе информишу и на време заштите.

М. Митровић

Фото: М. Митровић