Камп на Врачевгајском језеру има сталне госте

Остали су само стални кампери, пензионери и прави љубитељи природе. Радник ЈП „Белоцрванска језера“ Златко Вук чува камп већ 13 година, зна сваког кампера и пса по имену, а каже нам да се њихов камп разликује од осталих, јер су приколице довољно удаљене једна од друге. Свако има довољно простора и мира, али у кампу увек влада слога и лепо дружење.

„Недавно је овде одржано и такмичење са летелицама, односно трке дронова, па је било пуно посетилаца. Током лета је гужва, а у ово доба баш мирно, те су нам ту стални гости и пецароши“, каже чувар кампа и напомиње да званично камп ради од 1.маја до 31. августа, али је сезона продужена све до скора лепим временом.

Све камп приколице ту остају током целе године, али је током летњих месеци већа гужва због туриста и странаца који се запуте у ову општину само због камповања, и језера, ипак и јесен у кампу има своје чари. „Оаза“ има и воду и струју, а постоје две варијанте закупа, годишња чланарина, као и дневна карта која подразумева место за приколицу и аутомобил, а у цену је је укључена и боравишна такса.

„Цена дневне карте је 410 динара по особи, тачније ми рачунамо ноћење. Дођете ујутру у шест и одете сутра увече, то рачунамо као једну карту, али исто вас кошта и ако дођете увече, а одете ујутру“, каже чувар кампа и додаје да ако кампери поране, онда добију практично два дана по цени једног ноћења.

Уз обалу језера затекли смо двадесетак усамљених, забачених пецаљки, јер су пецароши отишли у шетњу или да приставе ручак. Златко каже да рибе има, и да се језеро стално порибљава.

„Тона и по рибе је пре месец и по дана убачена у језеро, ја нисам пецарош, па се не разумем, мени су рибе-рибе и нисам саговорник на ту тему- каже с осмехом Златко и додаје да зна да је убачен шаран, амур и бела риба. Речено му је ипак да скрене пецарошима пажњу да је сада дозвољено пецање на штуку и сома, наравно уз пецарошку дозволу.“

До прошле године камп је био у приватном власништву, док је од ове за камп надлежно Јавно предузеће „Белоцркванска језера“.

„Прошле године смо имали уз обалу на малом полуострвцету и лежаљке и сунцобране, радио је ресторан, међутим ове године нисмо успели то да организујемо због промене власника којем је истекао закуп, па мало изгледа запуштено. Имамо велике планове за наредну годину“, истиче Златко Вук, који је у кампу сваки дан, током целе године.

Он каже  да посао, иако јако леп, некада уме да буде напоран због разних захтева кампера, јер им није могуће стално удовољити. Ипак, стални гости су већ увели своја правила и направили лепе односе, тако да са њима нема никаквих проблема, као ни са псима који сваког посетиоца лепо дочекају.

Златко каже да има пуно Новосађана, као што су Јосип и Гордана који на овом месту држе приколицу годинама и која их чека свако лето.

„Највише је Београђана, из Панчева и Зрењанина такође имамо пуно гостију, али нам долазе и странци, махом бициклисти, који остану да преноће дан, два, а неко коме се допадне, иако није намеравао, остане и по пет, шест дана“, каже Златко, који напомиње да је језеро оно што највише задржи посетиоце, јер је природа прелепа.

Према његовим речима, доста кампера наврати и после неке од манифестација у околини, због потребног одмора, као и мира и тишине.

„Обавезе данас притискају људе, тако да је уз воду и зеленило одмор загарантован. Све које нас нису посетили позивамо раширених руку да доживе овај мир“,  каже Златко.

Текст и фото: М. Стакић

Пројекат „Бела Црква објективно“ реализовала је „Панонија медиа“ уз подршку „Дневника“. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.