Kamp na Vračevgajskom jezeru ima stalne goste

Ostali su samo stalni kamperi, penzioneri i pravi ljubitelji prirode. Radnik JP „Belocrvanska jezera“ Zlatko Vuk čuva kamp već 13 godina, zna svakog kampera i psa po imenu, a kaže nam da se njihov kamp razlikuje od ostalih, jer su prikolice dovoljno udaljene jedna od druge. Svako ima dovoljno prostora i mira, ali u kampu uvek vlada sloga i lepo druženje.

„Nedavno je ovde održano i takmičenje sa letelicama, odnosno trke dronova, pa je bilo puno posetilaca. Tokom leta je gužva, a u ovo doba baš mirno, te su nam tu stalni gosti i pecaroši“, kaže čuvar kampa i napominje da zvanično kamp radi od 1.maja do 31. avgusta, ali je sezona produžena sve do skora lepim vremenom.

Sve kamp prikolice tu ostaju tokom cele godine, ali je tokom letnjih meseci veća gužva zbog turista i stranaca koji se zapute u ovu opštinu samo zbog kampovanja, i jezera, ipak i jesen u kampu ima svoje čari. „Oaza“ ima i vodu i struju, a postoje dve varijante zakupa, godišnja članarina, kao i dnevna karta koja podrazumeva mesto za prikolicu i automobil, a u cenu je je uključena i boravišna taksa.

„Cena dnevne karte je 410 dinara po osobi, tačnije mi računamo noćenje. Dođete ujutru u šest i odete sutra uveče, to računamo kao jednu kartu, ali isto vas košta i ako dođete uveče, a odete ujutru“, kaže čuvar kampa i dodaje da ako kamperi porane, onda dobiju praktično dva dana po ceni jednog noćenja.

Uz obalu jezera zatekli smo dvadesetak usamljenih, zabačenih pecaljki, jer su pecaroši otišli u šetnju ili da pristave ručak. Zlatko kaže da ribe ima, i da se jezero stalno poribljava.

„Tona i po ribe je pre mesec i po dana ubačena u jezero, ja nisam pecaroš, pa se ne razumem, meni su ribe-ribe i nisam sagovornik na tu temu- kaže s osmehom Zlatko i dodaje da zna da je ubačen šaran, amur i bela riba. Rečeno mu je ipak da skrene pecarošima pažnju da je sada dozvoljeno pecanje na štuku i soma, naravno uz pecarošku dozvolu.“

Do prošle godine kamp je bio u privatnom vlasništvu, dok je od ove za kamp nadležno Javno preduzeće „Belocrkvanska jezera“.

„Prošle godine smo imali uz obalu na malom poluostrvcetu i ležaljke i suncobrane, radio je restoran, međutim ove godine nismo uspeli to da organizujemo zbog promene vlasnika kojem je istekao zakup, pa malo izgleda zapušteno. Imamo velike planove za narednu godinu“, ističe Zlatko Vuk, koji je u kampu svaki dan, tokom cele godine.

On kaže  da posao, iako jako lep, nekada ume da bude naporan zbog raznih zahteva kampera, jer im nije moguće stalno udovoljiti. Ipak, stalni gosti su već uveli svoja pravila i napravili lepe odnose, tako da sa njima nema nikakvih problema, kao ni sa psima koji svakog posetioca lepo dočekaju.

Zlatko kaže da ima puno Novosađana, kao što su Josip i Gordana koji na ovom mestu drže prikolicu godinama i koja ih čeka svako leto.

„Najviše je Beograđana, iz Pančeva i Zrenjanina takođe imamo puno gostiju, ali nam dolaze i stranci, mahom biciklisti, koji ostanu da prenoće dan, dva, a neko kome se dopadne, iako nije nameravao, ostane i po pet, šest dana“, kaže Zlatko, koji napominje da je jezero ono što najviše zadrži posetioce, jer je priroda prelepa.

Prema njegovim rečima, dosta kampera navrati i posle neke od manifestacija u okolini, zbog potrebnog odmora, kao i mira i tišine.

„Obaveze danas pritiskaju ljude, tako da je uz vodu i zelenilo odmor zagarantovan. Sve koje nas nisu posetili pozivamo raširenih ruku da dožive ovaj mir“,  kaže Zlatko.

Tekst i foto: M. Stakić

Projekat „Bela Crkva objektivno“ realizovala je „Panonija media“ uz podršku „Dnevnika“. Stavovi izneti u ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove lokalne samouprave, koja sufinansira projekat.