Кад ти Фрушка гора намигне својим плавим оком
Још од Хамурабијевих закона, преко Римског права и Душановог законика до данашњих времена, стално су ти прописи били предмет дискусија и критика и увек је било оних изнад и оних испод закона…
Међутим постоји један закон који једнако “погађа” свих седам милијарди људи - чувени Марфијев закон. Са његовим неписаним ставкама смо се већ сусретали током обиласка фрушкогорских језера (лутање кроз Фрушку гору, изненадни пљускови, губљење телефона итд…), а овога пута се манифестовао кроз заврзламу под радним називом “како сам отишао на Бешеновско језеро без купаћег”. Иако сам на све prеthodnе обиласке уредно носио комплетну опрему за купање, а да сам једва стопала сквасио у језерима, на Бели камен на 30 степени и идеалне услове за купање стигох клот неопремљен…
Пре 15-20 година то не би био никакав проблем и неколико десетина купача би се вероватно само мало згрозило на изненадног нудисту и то је то… Али, како је у питању и углед “Дневника”, купачи на Бешеновском језеру су ипак остали “ускраћени” за један такав натурални призор и морали су да се “задовоље” репортером у доњим гаћама које су додуше падале у пар наврата током купања…
А купање у тиркизно плавом језеру насталом средином осамдесетих година прошлог века у некадашњем копу лапорца је, што рекоше у неком домаћем филму - “Бундес лига”… Вода изразито чиста пореклом из фрушкогорских извора, оптималне температуре и са довољно простора и за пливање или плутање на душеку. Истина је да око самог језера нема баш много простора нити хладовине, али уз мало пентрања и тражења стазица испод литица може се наћи некакав заклон од сунца.
Већ на паркингу испред капије кроз коју се стиже на језеро по таблицама паркираних аутомобила се може закључити да овде на купање долазе људи из целог Срема, Новог Сада, Београда, а како нам каже Индира Живковић, чија породица држи шанк на језеру, последњих пар година је све више странаца. У то смо се и сами уверили јер смо на језеру затекли једну руску породицу, затим мађарске туристе који су успут свратили на купање, а око подне је стигла и група од двадесеторо клинаца из свих крајева света, учесника једног међународног језичког кампа који се одржава у пар километара удаљеној Малој Ремети…
Индира прича да се на језеру често остаје и преко ноћи јер буде доста кампера који дођу са шаторима и спавају на обали, као и да викендом током врелих дана буде и по неколико стотина купача… Каже и да су пре 3-4 године на језеру снимили спот Огњен Амиџић и Џенан Лончаревић и да је и то допринело популарности овог скривеног фрушкогорског бисера….
Тројица момака из Војке, се ни не скидају за купање него прво ложе ватру и постављају котлић, а онда успешно обављен посао прослављају бацајући се у воду… Прича се о пословима у иностранству - један је већ био, други се спрема, трећи може да оде, али неће… Међутим, пар згодних девојака у пролазу, прекидају ове “тешке” теме о плаћеним сатницама и поређењу “како је овде и како је тамо”, па се враћамо старом добром утврђивању ко је из којег краја и дивљењу лепот(иц)ама језера…
Обала језера је осим на пар места где има плићака, у највећем делу врло стрма и неприступачна за улазак у воду, али је зато погодна за скакање од једног метра па навише, а скакачко умеће Александра и Милоша из Раковца није промакло ни публици ни нашем објективу.
Спектакуларн призор овог језра употпунио је пар јастребова који као да чувају стражу над језером и крстаре дозивајући свог тек стасалог птића да се осмели и вине се из добро скривеног гнезда, али објектив за такве фотографије, на жалост овога пута нисмо имали…
Нико Перковић
