Kad ti Fruška gora namigne svojim plavim okom
Još od Hamurabijevih zakona, preko Rimskog prava i Dušanovog zakonika do današnjih vremena, stalno su ti propisi bili predmet diskusija i kritika i uvek je bilo onih iznad i onih ispod zakona…
Međutim postoji jedan zakon koji jednako “pogađa” svih sedam milijardi ljudi - čuveni Marfijev zakon. Sa njegovim nepisanim stavkama smo se već susretali tokom obilaska fruškogorskih jezera (lutanje kroz Frušku goru, iznenadni pljuskovi, gubljenje telefona itd…), a ovoga puta se manifestovao kroz zavrzlamu pod radnim nazivom “kako sam otišao na Bešenovsko jezero bez kupaćeg”. Iako sam na sve prethodne obilaske uredno nosio kompletnu opremu za kupanje, a da sam jedva stopala skvasio u jezerima, na Beli kamen na 30 stepeni i idealne uslove za kupanje stigoh klot neopremljen…
Pre 15-20 godina to ne bi bio nikakav problem i nekoliko desetina kupača bi se verovatno samo malo zgrozilo na iznenadnog nudistu i to je to… Ali, kako je u pitanju i ugled “Dnevnika”, kupači na Bešenovskom jezeru su ipak ostali “uskraćeni” za jedan takav naturalni prizor i morali su da se “zadovolje” reporterom u donjim gaćama koje su doduše padale u par navrata tokom kupanja…
A kupanje u tirkizno plavom jezeru nastalom sredinom osamdesetih godina prošlog veka u nekadašnjem kopu laporca je, što rekoše u nekom domaćem filmu - “Bundes liga”… Voda izrazito čista poreklom iz fruškogorskih izvora, optimalne temperature i sa dovoljno prostora i za plivanje ili plutanje na dušeku. Istina je da oko samog jezera nema baš mnogo prostora niti hladovine, ali uz malo pentranja i traženja stazica ispod litica može se naći nekakav zaklon od sunca.
Već na parkingu ispred kapije kroz koju se stiže na jezero po tablicama parkiranih automobila se može zaključiti da ovde na kupanje dolaze ljudi iz celog Srema, Novog Sada, Beograda, a kako nam kaže Indira Živković, čija porodica drži šank na jezeru, poslednjih par godina je sve više stranaca. U to smo se i sami uverili jer smo na jezeru zatekli jednu rusku porodicu, zatim mađarske turiste koji su usput svratili na kupanje, a oko podne je stigla i grupa od dvadesetoro klinaca iz svih krajeva sveta, učesnika jednog međunarodnog jezičkog kampa koji se održava u par kilometara udaljenoj Maloj Remeti…
Indira priča da se na jezeru često ostaje i preko noći jer bude dosta kampera koji dođu sa šatorima i spavaju na obali, kao i da vikendom tokom vrelih dana bude i po nekoliko stotina kupača… Kaže i da su pre 3-4 godine na jezeru snimili spot Ognjen Amidžić i Dženan Lončarević i da je i to doprinelo popularnosti ovog skrivenog fruškogorskog bisera….
Trojica momaka iz Vojke, se ni ne skidaju za kupanje nego prvo lože vatru i postavljaju kotlić, a onda uspešno obavljen posao proslavljaju bacajući se u vodu… Priča se o poslovima u inostranstvu - jedan je već bio, drugi se sprema, treći može da ode, ali neće… Međutim, par zgodnih devojaka u prolazu, prekidaju ove “teške” teme o plaćenim satnicama i poređenju “kako je ovde i kako je tamo”, pa se vraćamo starom dobrom utvrđivanju ko je iz kojeg kraja i divljenju lepot(ic)ama jezera…
Obala jezera je osim na par mesta gde ima plićaka, u najvećem delu vrlo strma i nepristupačna za ulazak u vodu, ali je zato pogodna za skakanje od jednog metra pa naviše, a skakačko umeće Aleksandra i Miloša iz Rakovca nije promaklo ni publici ni našem objektivu.
Spektakularn prizor ovog jezra upotpunio je par jastrebova koji kao da čuvaju stražu nad jezerom i krstare dozivajući svog tek stasalog ptića da se osmeli i vine se iz dobro skrivenog gnezda, ali objektiv za takve fotografije, na žalost ovoga puta nismo imali…
Niko Perković
