Јубилеј Градског музеја и Српског археолошког друштва: Од бронзаног доба до медивале

Како су домаћини саопштили тродневни скуп, поред свечарског карактера, био је прилика и за рад по секцијама, па су се тако састали чланови секције овог друштва за праисторијску археологију, класичну археологију, за заштиту археолошког наслеђа, потом секција за средњовековну археологију и археометрију, те археотехнологију, геоархеологију и експерименталну археологију.

Беспослени нису били ни чланови секције за биоархеологију и сесије „Ливинг тњице - секундарна употреба предмета и простора у археолошком запису”, а догађај у Сомбору обележио је инфо -панел „Година археологије 2025.”, као и отварање изложбе „Круг живота и смрти – анализе другачијих перспектива” чије су ауторке Анђелка Путица и Викторија Узелац, виши кустоси археолози Градског музеја Сомбор. Изложбу, која ће бити отворена до 1. јула, чини мањи део актуелних музејских аквизиција које потичу са археолошких истраживања и ископавања у протеклих двадесет година на територији коју покрива Градски музеј Сомбор, односно артефакте пронађене у Сомбору, његовој околини те на подручју општина Апатин, Кула и Оџаци од бронзаног доба до средњег века.

- Већина људских скелетних остатака нам омогућава увид у различите идентитете и нама непознате, далеке односе. Резултат студиозног интердисциплинарног истраживања и анализа ове врсте предмета јесте детаљна животна прича појединца или заједнице испричана кроз приказ њихове смрти и покопа. Стварање идентитета темељи се на међуигри укључивања и искључивања и ослања се на истицање различитости. Повучене границе зависе од ситуације и разлика у перцепцији и процени, у интерпретацији себе и других. Идентитет обухвата и „истоветност” и „различитост”, „бити посебан насупрот...” и „бити другачији”. Гробове праве живи, за мртве и живе – информишу се посетиоци у каталогу ове изложбе.

Градски музеј Сомбор је у службеном извештају подсетио да установа, ове године, заједно са Српским археолошким друштвом обележава 140 година од свог настанка.

- Формирањем Историјског друштва Бач-Бодрошке жупаније 1883. године започета је делатност на сакупљању музеалија на простору кога делом данас покрива Градски музеј Сомбор. Археолошка збирка Градског музеја у Сомбору потиче делом из времена делатности Историјског друштва Бач–Бодрошке жупаније (1883—1918) тада је прикупљен богат фонд археолошких предмета који сведоче о динамичном смењивању култура и народа са територије северозападне и југозападне Бачке. – подсетили су на сјајну традицију војвођанске и српске археологије из сомборског Градског музеја и указали да је Српско археолошко друштво основано 1. јула 1883. године у Београду, те да је први председник Друштва био Михаило Валтровић, први професор археологије на Великој школи (од 1881. године) и кустос београдског Народног музеја који је указом тадашњег српског министра просвете Јована Стерије Поповића основан десетог мајског дана још даље 1844. године као „Музеум сербски“.

М. Миљеновић