Јована Аћимовић из Алибунара чоколадним чудима изградила каријеру

- Посао економисте је у мени изазивао жељу за напретком и не могу да кажем да нисам била задовољна, али нисам ни била срећна – каже Јована и присећа се да јој је породица од почетка највећа подршка. - Важно је да сте научени да за велике снове никад није касно, а да мали снови не постоје.

Сада је у нашој земљи најпознатија по специфичном раду – чоколадној реплици храма Светог Саве коју нико не може да окуси, али може да види у Музеју чоколаде у Београду.

- Када стојите уз нешто што је ваша рука направила, чекате реакцију, па добијете дивљење људи, искрене и одушевљене погеде, заправо добијете све оно што сте уложили у рад, љубав, али већу

и на много начина другачију – прича Аћимовић о томе колико и најмањи несавршен потез може да изазове савршене емоције, које су знак да све што ради заиста и вреди.

При изградњи чоколадних чуда користи алат који није превасходно намењен за ту употребу, али Јованина сналажљивост и таленат очито да не познају границе, што се најбоље види на њеним радовима. Најчешће прави уникатне кутије, лептире и пуњене пралине, И све то у самом срцу Алибунара где има свој мали радионичарски рај.

- У све ово сам кренула прво са сувим воћем и чоколадом, када сам драгим људима правила „чоколадне пољупце”. Полако се идеја развијала, а онда сам почела да размишљам да правим и друге ствари, па сам прво направила пралине – присећа се Јована Аћимовић, додајући да су оне биле први стабилан степеник у њеном пословању, а да се све остало надовезало на њих.

Међутим, пралине је требало упаковати у нешто другачије, па је тако  направила и прву чоколадну кутију. Да би све било што бољег квалитета, мада и краћег рока трајања, не користи никакве конзервансе, па своје производе прави непосредно пред испоруку.

- Постоји и шала да сам коначно направила производ који неће моћи да иде од славе до славе – насмејана је „чоколастичарка”.

Иако често резултат сваког производа није ни сличан првобитној замисли и идеји, изненађење и одушевљење су увек присутни. Нарочито је тако када Јована има сву слободу да сама осмисли цео концепт.

- Испуњавајући жеље драгим људима, настају и нови производи – каже Аћимовић. - Тако је било и са укусима којима сам пунила пралине, па сам додавала карамелу, шљиву, кафу, а ту су и млечни и воћни укуси, ирски крем…

Њене радове можете погледати и наручити на друштвеним мрежама под називом Радионица Укус љубави.

        Л. Радловачки