Jovana Aćimović iz Alibunara čokoladnim čudima izgradila karijeru
ALIBUNAR: Uprkos diplomi Ekonomskog fakulteta, Jovana Aćimović je svoj poslovni put preusmerila u sasvim neočekivanom ali i te kako slatkom pravcu – čokoladi. Na takvu promenu odlučila se pre tri godine, da bi prošle ozvaničila svoje ostvarenje snova u okviru radionice „Ukus ljubavi”.
- Posao ekonomiste je u meni izazivao želju za napretkom i ne mogu da kažem da nisam bila zadovoljna, ali nisam ni bila srećna – kaže Jovana i priseća se da joj je porodica od početka najveća podrška. - Važno je da ste naučeni da za velike snove nikad nije kasno, a da mali snovi ne postoje.
Sada je u našoj zemlji najpoznatija po specifičnom radu – čokoladnoj replici hrama Svetog Save koju niko ne može da okusi, ali može da vidi u Muzeju čokolade u Beogradu.
- Kada stojite uz nešto što je vaša ruka napravila, čekate reakciju, pa dobijete divljenje ljudi, iskrene i oduševljene pogede, zapravo dobijete sve ono što ste uložili u rad, ljubav, ali veću
i na mnogo načina drugačiju – priča Aćimović o tome koliko i najmanji nesavršen potez može da izazove savršene emocije, koje su znak da sve što radi zaista i vredi.
Pri izgradnji čokoladnih čuda koristi alat koji nije prevashodno namenjen za tu upotrebu, ali Jovanina snalažljivost i talenat očito da ne poznaju granice, što se najbolje vidi na njenim radovima. Najčešće pravi unikatne kutije, leptire i punjene praline, I sve to u samom srcu Alibunara gde ima svoj mali radioničarski raj.
- U sve ovo sam krenula prvo sa suvim voćem i čokoladom, kada sam dragim ljudima pravila „čokoladne poljupce”. Polako se ideja razvijala, a onda sam počela da razmišljam da pravim i druge stvari, pa sam prvo napravila praline – priseća se Jovana Aćimović, dodajući da su one bile prvi stabilan stepenik u njenom poslovanju, a da se sve ostalo nadovezalo na njih.
Međutim, praline je trebalo upakovati u nešto drugačije, pa je tako napravila i prvu čokoladnu kutiju. Da bi sve bilo što boljeg kvaliteta, mada i kraćeg roka trajanja, ne koristi nikakve konzervanse, pa svoje proizvode pravi neposredno pred isporuku.
- Postoji i šala da sam konačno napravila proizvod koji neće moći da ide od slave do slave – nasmejana je „čokolastičarka”.
Iako često rezultat svakog proizvoda nije ni sličan prvobitnoj zamisli i ideji, iznenađenje i oduševljenje su uvek prisutni. Naročito je tako kada Jovana ima svu slobodu da sama osmisli ceo koncept.
- Ispunjavajući želje dragim ljudima, nastaju i novi proizvodi – kaže Aćimović. - Tako je bilo i sa ukusima kojima sam punila praline, pa sam dodavala karamelu, šljivu, kafu, a tu su i mlečni i voćni ukusi, irski krem…
Njene radove možete pogledati i naručiti na društvenim mrežama pod nazivom Radionica Ukus ljubavi.
L. Radlovački