Између идеалних прописа и разбацаних цркотина

и слике разбацаних и раскомаданих лешина стизале су из Нове Црње, околине Суботице, Бечеја, а пре неколико дана из Мокрина. Бечеј са преко 30 регистрованих фарми је средина с интензивним сточарством, а на иницијативу овдашњег Удружења сточара, локална самоуправа организовала је састанак да се види шта је чинити.

Општина је од закупа државног пољопривредног земљишта наменила  30 милиона динара за уклањање угинулих животиња, али се у договору са сточарима тражи законски исправан и сточарима прихватљив начин. На састанак су позвани представници Управе за ветерину при Министарству пољопривреде, Покрајинског секретаријата за пољопривреду, представнике инспекција, комшијске општине Ада, зоохигијенске службе при овдашњем ЈП „Комуналац“...

Члан Општинског већа задужен за пољопривреду др Анђелко Мишковић појаснио је да бечејска средина има жељу да се с овом проблематиком позабави на адекватан начин, сама или у оквиру регије, па је тим поводом и сазван скуп са заинтересованих сточарима и стручњака. Председник Удружења сточара општине Бечеј Васа Џигурски, иначе власник говедарске фарме, изнео је детаље алармантне ситуације у Бечеју. Представница Управе за ветерину министарства пољопривреде Славица Николић Санковић презентовала је Закон о ветерини и могућности како поступити с лешевима угинулих животиња, који се не сматрају отпадом, пошто значајан део може бити искоришћен за даљу прераду и чак, профитабилан посао. Међутим, нису сточари, а ни представници локалне самоуправе били задовољни оним што су чули.

- После вишедеценијског ћутања о проблему који све нагриза, најзад је почело отворено да се говори. Нама треба конкретна помоћ, како да поступимо у овом тренутку, а не како би то требало у догледно време и, наравно, са средствима која објективно немамо – реаговали су Бечејци.

Зоран Ивановић из Управе за ветерину, пошто је изнео неке примере из праксе, приметио је да је најбитније у свему да је, најзад, почело отворено да се разговара о овој теми и верује да долази боље време за све који желе да нађу решење, а Бечеј је једна од таквих средина. Бечејски скуп није имао за циљ да се каже ко је крив у читавом ланцу, већ да се крене ка изналажењу модела за решавања проблема.

- Колико год било тешко, ми у Бечеју ћемо изградити пригодну трансфер-станицу или међуобјекат, да бисмо спречили стравичне слике приликом касапљења лешева животиња из прошлости. Направили смо искорак тиме што смо стали на пут таквим дешавањима, нови корак је овај састанак, следећи је изградња објекта у оквиру ког би сваки леш животиње био на безбедном месту до његовог трансфера до кафилерије – најавио је др Анђелко Мишковић.

Управа за ветерину полази од тога да животињски леш није отпад, већ сировина за даљу прераду, али да би се до тога дошло треба да прође доста времена и да се уложе велика средства. У овом тренутку Србија то нема, а лешеви се разбацују на све стране и озбиљно се угрожава животна средина.

- Репресија је једини начин да се стане на пут неодговорнима. Зашто не бисмо појачали контролу и увели казне за сваки килограм баченог анималног отпада. Брзо бисмо увели ред – рекао је угледни бечејски сточар Васа Џигурски.

В. Јанков