Изложба "Уметност непрекидног трајања" од 7. августа у Зрењанину
ЗРЕЊАНИН: Изложба “Уметност непрекидног трагања: Бошко Петровић (1922-1982)” биће отворена 7. августа у Савременој галерији Зрењанин, саопштено је из ове установе културе.
Кустоскиња нове изложбе је Славица Жарковић, а сама поставка представља слике и колаже из колекције из ове установе која чува укупно 13 радова значајног уметника Бошка Петровића. Од тога су три уметничка дела настала и приновљена за збирку 1956. године након његовог боравка у Уметничкој колонији Ечка, док је 10 радова, пет уља на платну и пет колажа из периода од 1969. до 1978. године, поклон његове ћерке Вишње Петровић 2021. године. Две године након поклона, а годину дана након значајних годишњица, 100 година од рођења и 40 година од смрти Бошка Петровића (1922-1982), Савремена галерија Зрењанин ће представити широј јавности његова дела које чува у својој колекцији.
Како је наведено у тексту за предстојећу изложбу, Бошко Петровић је неуморно истраживао различите технике као што су уље на платну, колаж, акварел, цртеж, али и мозаик и таписерија. Паралелно стварање мрачних и ведрих, песимистичних и оптимистичних радова представља јасно супротстављање и борбу добра и зла које се константно одиграва на глобалном нивоу, али и у сваком појединцу, тако и у самом уметнику. Бошко Петровић је рођен 1922. у Новом Саду, док је Академију ликовних уметности (АЛУ) у Београду уписао 1940. године, али због рата 1941. отишао је на АЛУ у Будимпешти. Током рата је био хапшен и враћен за Нови Сад где је радио у Пропагандном одељењу главног штаба Војводине као руководилац Одељења за документарне и уметничке изложбе Агитпропа ЈНОФ-а.
Након рата се вратио у Београд на Академију, а 1949. године је прешао у мајсторску радионицу Мила Милуновића када је постао и професор у Школи за примењену уметност у Новом Саду. Учествовао је у оснивању и раду уметничких колонија у Војводини - Сенти, Бачкој Тополи, Бечеју и Ечки, а био је и оснивач и члан уметничког колоектива “Група 57” у Београду. Такође је са ткаљом Етелком Тоболком 1961. године основао прву југословенску радионицу за израду таписерија „Атеље 61“ у свом атељеу на Петроварадинској тврђави. На АЛУ у Београду дипломирао је 1969. године и почео да ради као професор на Вишој педагошкој школи у Новом Саду, где је такође на АЛУ изабран за ванредног професора 1975., а наредне године за редовног професора. Преминуо је 1982. године у Новом Саду.