Ирижани ружом ветрова усмерени туризму
ИРИГ: О ружи ветрова и најчистијем ваздуху у Европи на Иришком венцу сведоче старе карте и документа из времена Марије Терезије, а председник Општине Ириг Стеван Казимировић уверен је да су природни потенцијали Фрушке горе у минулим деценијама погрешно коришћени, уз покушаје индустријализације а запостављање туризма.
- Испод Иришког венца, део где је некад била болница „Санитас” за плућне болести, направљена пре Другог светског рата, данас стоји празан објекат и у реституцији је, треба да се врати цркви. Причали смо о томе и са владиком, јер имамо заинтересоване инвеститоре који би објекат узели у закуп и направили Дом за стара лица. То је одлична иницијатива, објекат је у окружењу борове шуме - каже Казимировић.
Прво викендашко насеље направљено 80- их на Иришком венцу звало се Генералско насеље, прича Казимировић. Не види се са пута, а у питању су виле, а не викендице.
- Тад су почели Београђани куповати плацеве, јер је одлична надморска висина и због тих ветрова ту се ваздух меша, зато је еко-насеље у Малој Ремети и названо Ружа ветрова - истиче Казимировић и додаје да је део Фрушке горе на јужним падинама богом дан.
Ранијих деценија улагало се у Златибор, Тару, али Новосађани нису улагали у Фрушку гору, која им је под носом. За само 15 минута колима стижу до праве природе, па ипак осим планинарских стаза, у Фрушку гору се слабо улагало.
- Требао је неко да дође са стране и каже ви сте на 15 минута од Новог Сада, 40 минута од Београда, имате планину, шуму коју 80 одсто чини липа. То су све чињенице које стоје годинама, а које нико није промовисао - истиче Казимировић и додаје да је иришка општина у prеthodnom периоду „лутала”, а за то је пример развитак индустрије у Врднику, потпуно непотребно, поред бање у коју се тек касније уложило. Индустрија је развијана и у Иригу, а у последњих десет година стратегијом развоја ова Општина је опредељена за развој пољопривреде- воћарство, виноградарство, тачније винарство и туризам- бањски (Врдник), верски (осам манастира је на подручју иришке општине, планинарски, спортски...
- Зато смо се определили, јер то већ све имамо, да развијамо то што нам је природно дато, јер да је то препознато 80-их, данас би Ириг другачије изгледао - напомиње Казимировић.
М. Стакић
Пројекат „Ириг данас” реализовала је „Панонија медиа” уз подршку „Дневника”. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.