Илегални трагачи за благом чине ненадокнадиву штету

Права је штета да се у новореконструисаном малом изложбеном салону окупио скроман број Бечејаца и да није било представника стручних служби локалне самоуправе, јер је др Адам Црнобрња из Народног музеја у Београду и председник Српског археолошког друштва на веома приступачан начин презентовао пројекат „Подизање свести о значају археолошког наслеђа”.

- Намера нам је да кроз сарадњу са доносиоцима одлука и стручним службама локалних самоуправа, као и надлежним музејима, отпочнемо рад на широј кампањи подизања свести о значају очувања археолошког наслеђа. Јер, подизањем свести о значају археолошке баштине, упознавањем са прописима и процедурама, као и кроз указивање на добре и лоше примере деловања, сматрамо да се у знатној мери може поправити и однос шире заједнице према археолошком наслеђу - нагласио је, између осталог, др Адам Црнобрња.

Апострофирао је др Црнобрња и да су археолошка истраживања комплексан процес током ког се прикупљају разни узорци метеријалних остатака помоћу којих се реконструише начин живота наших у прошлости. Имајући то у виду, свако оштећење целовитости археолошког локалитета доводи до губитка информација о животу наших prеthodnika, што неминовно умањује количину података и могућности за проучавање прошлости.

Присутни су имали прилику да се упознају с читавим процесом археолошког истраживања од ливаде до презентације, затим законима који регулишу област археологије, казнама које следе за оне који га не поштују, али и могућностима деловања локалних самоуправа од издавања планских докумената, преко локацијских дозвола, грађевинске инспекције, разних формата едукација и информисања, до обезбеђивање рада музеја и сарадње са надлежним Заводом за заштиту споменика културе.

- Археолошко наслеђе је необновљив ресурс и припада свим грађанима Србије. Не постоји легално археолошко истраживање без дозволе Министарства културе и могу их обављати само научне и институције заштите културних добара. Свако илегално „трагање“ је кривично дело и кажњиво је затвором. Кривичну пријаву за илегална  археолошка истраживања може поднети и

локална самоуправа. Добрим планирањем и руковођењем, археолошко неслеђе може бити важан део одрживог развоја - закључује др Адам Црбобрња.

Домаћин предавања био је кустос археолог Градског музеја Бечеј Рашко Рамадански, који је на све речено додао да, осим илегалног истраживања, народским речником крађе, и физичког и хемијског пропадања узрокованог корозијом или неким другим слабостима материјала од којих је предмет начињен, трећи узрок пропадања музејских предмета је његова дислокација унутар музејских установа.

- Недостајањем адекватних депоа, предмети у музејима су изложени великој опасности - додао је Рашко Рамадански.

Није кустос бечејског музеја то без разлога апострофирао, јер депои у којима се чувају археолошки предмети у Градском музеју Бечеј немају ни минимум потребних услова. Деценијама уназад је указује на ту мањкавост, али помака у уклањању те слабости нема.

Текст и фото: В. Јанков