Ilegalni tragači za blagom čine nenadoknadivu štetu

Prava je šteta da se u novorekonstruisanom malom izložbenom salonu okupio skroman broj Bečejaca i da nije bilo predstavnika stručnih službi lokalne samouprave, jer je dr Adam Crnobrnja iz Narodnog muzeja u Beogradu i predsednik Srpskog arheološkog društva na veoma pristupačan način prezentovao projekat „Podizanje svesti o značaju arheološkog nasleđa”.

- Namera nam je da kroz saradnju sa donosiocima odluka i stručnim službama lokalnih samouprava, kao i nadležnim muzejima, otpočnemo rad na široj kampanji podizanja svesti o značaju očuvanja arheološkog nasleđa. Jer, podizanjem svesti o značaju arheološke baštine, upoznavanjem sa propisima i procedurama, kao i kroz ukazivanje na dobre i loše primere delovanja, smatramo da se u znatnoj meri može popraviti i odnos šire zajednice prema arheološkom nasleđu - naglasio je, između ostalog, dr Adam Crnobrnja.

Apostrofirao je dr Crnobrnja i da su arheološka istraživanja kompleksan proces tokom kog se prikupljaju razni uzorci meterijalnih ostataka pomoću kojih se rekonstruiše način života naših u prošlosti. Imajući to u vidu, svako oštećenje celovitosti arheološkog lokaliteta dovodi do gubitka informacija o životu naših prethodnika, što neminovno umanjuje količinu podataka i mogućnosti za proučavanje prošlosti.

Prisutni su imali priliku da se upoznaju s čitavim procesom arheološkog istraživanja od livade do prezentacije, zatim zakonima koji regulišu oblast arheologije, kaznama koje slede za one koji ga ne poštuju, ali i mogućnostima delovanja lokalnih samouprava od izdavanja planskih dokumenata, preko lokacijskih dozvola, građevinske inspekcije, raznih formata edukacija i informisanja, do obezbeđivanje rada muzeja i saradnje sa nadležnim Zavodom za zaštitu spomenika kulture.

- Arheološko nasleđe je neobnovljiv resurs i pripada svim građanima Srbije. Ne postoji legalno arheološko istraživanje bez dozvole Ministarstva kulture i mogu ih obavljati samo naučne i institucije zaštite kulturnih dobara. Svako ilegalno „traganje“ je krivično delo i kažnjivo je zatvorom. Krivičnu prijavu za ilegalna  arheološka istraživanja može podneti i

lokalna samouprava. Dobrim planiranjem i rukovođenjem, arheološko nesleđe može biti važan deo održivog razvoja - zaključuje dr Adam Crbobrnja.

Domaćin predavanja bio je kustos arheolog Gradskog muzeja Bečej Raško Ramadanski, koji je na sve rečeno dodao da, osim ilegalnog istraživanja, narodskim rečnikom krađe, i fizičkog i hemijskog propadanja uzrokovanog korozijom ili nekim drugim slabostima materijala od kojih je predmet načinjen, treći uzrok propadanja muzejskih predmeta je njegova dislokacija unutar muzejskih ustanova.

- Nedostajanjem adekvatnih depoa, predmeti u muzejima su izloženi velikoj opasnosti - dodao je Raško Ramadanski.

Nije kustos bečejskog muzeja to bez razloga apostrofirao, jer depoi u kojima se čuvaju arheološki predmeti u Gradskom muzeju Bečej nemaju ni minimum potrebnih uslova. Decenijama unazad je ukazuje na tu manjkavost, ali pomaka u uklanjanju te slabosti nema.

Tekst i foto: V. Jankov