И Дан села славе по реду вожње

Наслоњена на само срце највећег града на северу Бачке, у подножју Европске уније, перони импозантног старог здања место су одакле сам имао прилике да седам у возове и директним, угоднијим или мање угоднијим клацкањем стигнем до Загреба и Пуле, Сарајева и Плоча (једно време Кардељева), или Сегедина. Главним железничким коридором пут југа преко Новог Сада и Београда, или на север преко Будимпеште могло се добацити и знатно даље.

По важећем реду вожње из Суботице само 15 полазака, од којих су два до Келебије у Мађарској привремено обустављена, па се може директно до Новог Сада са шест полазака дневно, до Сомбора има три, а према Сенти четири поласка од којих два продужавају до Кикинде. Пуна цена карте од Суботице до Сенте у једном правцу 185 динара, а уз новинарски попуст -130!

Црвени воз кренуо је тачно у заказаном поподневном термину, кроз предграђе Суботице према салашима, клизи обновљеним шинама регионалне пруге, на којој је темељна реконструкција извршена у дужини од 38,5 километара. Предузеће “Инфраструктура железнице Србије” објавило је на завршетку радова да је све коштало 15,3 милиона евра. Путнички возови уместо 20 км на сат, како је било пре радова, сада јуре 80 км на сат, а уз повећану носивост пруге по осовини теретњаци могу 60 на сат. 

Новосадска фирма “ЗГОП” је на траси ове једноколосечне неелектрифициране пруге заменила шине, прагове и туцаник, нови сјај је добила железничка станица Ором, једна од шест успутних станица између Суботице и Сенте. Остале су у лошем стању, оронуле и празне. Кроз станице у Бикову, Габрићу и Богарашу, дува промаја, у и у Горњем Брегу кров над главом има једна породица, а приликом радова због потпуне пропасти уклоњена је станица у Долинама.

Путника у возу има, али нема гужве. Пре Сенте, до које је стигло десетак намерника, на осталим је сишао по који путник, а у Орому чак шесторо! Ором је на средокраћи између Суботице и Сенте. Долазак првог воза овде се славио 14.новембра 1889. године, када је пруга изграђена, а слави се и сада као Дан села! Председник Савета МЗ Ором Роберт Леко нам је који дан пре овог путовања испричао како је градња пруге и успостављање железничког саобраћаја представљало прекретницу и пресудан утицај за Ором, јер је тада постало самостално насеље.      

- Тада је око железничке станице било десетак салаша, није било калдрмисаних и асфалтних путева као данас, али се Ором налазио на раскрсници путева и у околини је било мноштво салаша. Салашари су правили нове куће и досељавали. Салаши су на неки начин се груписали и постројавали у сокаке, па је село формирано уз железничку пругу, а на плодним ораницама развијала се пољопривреда - истиче Леко.

У Орому се у центру села укрштају пруга и главна асфалтна саобраћајница, па се рампа због проласка возова спуштала и подизала, па је због радова на обнови пруге уклоњена и чека се постављање нове. Уз рампу је ту до пре коју година била и боктерница која је срушена.

Знају се саобраћајни прописи да возови имају предност, али возови успоравају и застају за сваки случај, да не дође до карамбола и несреће. На релацији Суботица-Сента на двадесетак места укрштају се путеви и пруга, обележених знаковима “стоп” и Андрејиним крстом.      

У вагонима који из Сенте наставе за Кикинду, настави тек понеко. Од упућених у проблематику реда вожње чујемо да путницима из Кикинде који имају разлога да крену пут Суботице и по обављеном послу истог дана крену назад, поласци нису повољни, али да би се то могло поправити. Пруга Суботица-Сента-Кикинда тек ће добити на значају, док се буде градила пруга за велике брзине од Новог Сада до Суботице, па ће се тим алтернативним правцем интензивирати теретни саобраћај.

Текст и фото: Милорад Митровић