Гимназија у Бачкој Паланци пише историју скоро осам деценија

Под истим кровом, скоро 35 година, и данас се налази Гимназија са 400 и Економска школа са око 600 ученика, а од зграде Техничке школе „9. мај” дели их недавно капитално реновирана зграда некадашње Грађанске школе  (из 1901. године), а сада Градског музеја. Овај шор се и назива Ђачка улица, или Трг. Процењује се, јер до званичних података је тешко доћи, да је ову Гимназију до сада завршило преко 4.000 ученика, а скоро по правилу сваке године овде се уписује четвртина ученика из околних села, али и суседних општина. Некада је за потребе, посебно ученика путника, постојао интернат.

-У први разред ове школске године уписано је 107 ученика, формирано је три одељења са по 30 ученика, а у четвртом је њих 17 - каже за „Дневник” директорица Тамара Антић. - Гимназија броји 400 ученика у 16 одељења, општег смера, а ради 47 наставника, односно наставно васпитног особља. Интересантно је да само њих 15 испуњава пун фонд часова, а остали, поред Гимназије, раде још у по две, па и три школе. Ново је да је дошло до својеврсне реформе, јер су уведени нови изборни предмети. Ученици су анкетирани, односно понуђена су им четири предмета од којих треба да изаберу два. Прва понуда била је - језици, медији, култура, друга - уметност и дизајн, трећа - здравље и спорт, а четврта примењене науке. Ученици су се највише определили за прву и трећу понуду, али ће се предавати сви предмети. То је добро, али значи и два часа недељно више.

- Овај пројекат мора да се реализује до краја школске године, а треба решити, на пример, нека техничка питања. Једно намеће поново идеју да се размисли о формирању ђачког интерната због ученика путника из села и суседних општина. Месечно са економском школом мењамо смене (пре - по подне). Дужину школског дана морамо прилагодити и аутобуским поласцима ка селима, али то ће се решавати у ходу- рекла је Тамара Антић.             

Показала нам је брошуру „Некад и Сад” која је штампана 2015. године поводом седамдесет година Гимназије у Бачкој Паланци, а у овдашњем Завичајном одељењу Народне библиотеке „Вељко Петровић“ дошли смо до Споменице „Гимназија у Бачкој Паланци 1945-1978”. Директорица сматра да за јубилеј 75 година рада треба размислити о припреми прикладне моногафије што је велик и озбиљан посао, али...

Упућенији тврде да има доста тога што треба пронаћи, записати и појаснити као што је, на пример, и спомен плоча која је на улични зид Гимназије постављена јуна 2012. године. На плочи су имена Александра М. Попова, Бориса И. Стратинског, Петра С. Харатиновича, Јакова Ветрова, Јосифа Парницког и Бориса Н. Смирнова. Испод имена, реалативно штуро појашњење, шире вероватно није ни могло. Каже се: „Руским педагозима који су после драматичног октобра 1917. године у Русији нашли уточиште у нашем месту и у њему оставили неизбрисива траг руске културне и просветне делатности”.

Пре скоро 75 година Гимназија је почела да ради у осам учионица, имала је зборницу, две канцеларије и фискултурну салу. То је била једина спортска сала у граду са солидном опремом, а библиотека је имала скромни фонд од 285 књига. Било је то у згради Грађанске школе, а Гимназија школске 1963-4. године добија властиту, нову, садашњу зграду. Донацијом Владе Републике Словачке део зграде је реконструисан 2008. године.                

Зграда гимназије и Економске школе има 23 учионице, кабинете за физику, хемију, биологију, музичку културу, три кабинета за информатику, пространу салу за физичко васпитање (од 1970. године), свечану „плаву” салу амфитеатарског типа са 70 седишта и функцијом мултимедијалне учионице. Библиотека функционише и као читаоница са 30 места. опремљена је рачунарима са сталном интернет везом коју користе ученици и наставници. Библиотека поседује око 6.000 публикација, а постоји и књижни фонд на словачком, руском, немачком и енгелском језику. Енглеска библиотека проистекла је из вишегодишње сарадње са једном школом у Канади.

Иницијатор постављања ове плоче, кажу нам у Гимназији, био је др Небојша Кузмановић, а за очекивати је да ће знатижељним Паланчанима који и данас застану и прочитају садржај поруке са зида, ускоро бити доступна шира прича о руским педагозима који су вероватно радили и у Грађанској школи, по природи ствари, претечи овдашње Гимназије.             

У првој Споменици о Гимназији, поводом јубилеја 35 година рада, текстове су писали професор Радуле Радовић, Ђуро Краљ и Недељко Кларић, а уводни стих написао је Веља Суботић - „А празника лепшег не знам од сусрета”. Пригодно штиво поводом седам деценија рада потписале су професорка Душанка Мишков и Бојана Парабуцки, сарадници су били Нада Јатић и Стеван Јурић, а уредник Тамара Антић.             

Ова школа, а за њу упућени истичу да је имала велику улогу за ову средину у привредном и културном развоју, кажу историјске чињенице, основана је 17. јануара 1945. године Одлуком Војне управе за Банат, Бачку и Барању као непотпуна мешовита гимназија, а званичан назив био је - „Државна реална гимназија Бачка Паланка”. На почетку највећи проблем били су кадрови. У гимназији од 1947-52. године ради и курс за опште образовање официра Југословенске армије, 1951-52. године курс за образовање партијских кадрова и 1954. године течај за децу палих бораца и жртава фашизма.

Да би се данас разумео систем школовања у оном времену треба рећи да је основна школа тада била четворогодишња, а гимназија осморазредна с тим што се гимназијско школовање делило у две фазе. По завршетку четвртог разреда гимназије полагао се нижи течајни испит, или мала матура. Такве гимназије могле су постојати као посебне школе и звале су се „непотпуне гимназије“. После осмог разреда гимназије полагао се виши течајни испит или велика матура. Ако је гимназија имала свих осам разреда звала се „потпуна гимназија“.               

Школске 1948-9. године паланачка Гимназија уписује пети разред и 1949. године добија назив „Потпуна мешовита гимназија”, а први матуранти завршили су школовање 1952. године. Од 1953. године има назив „Виша мешовита гимназија” и с тим називом ради све до укидања 1959. године. Треба рећи да се од школске 1952-3. године формирају осмогодишње основне школе, а у гимназијама су се укидали нижи разреди, па су тако гимназије постале четворогодишње.

 Поново се отвара школске 1962-3. године, али сада са новим називом „Гимназија 20. октобар”. Ту није крај трансформацијама ове школа, јер школске 1977-8. године престаје да постоји Гимназија у Бачкој Паланци, а у Паланци Центар за средње усмерено образовање радника у друштвеним делатностим „20. октобар”. Потом је и то промењено и гимназија је постала гимназију какву данас познајемо.

Милош Суџум