(ВИДЕО, ФОТО) ЕТНО КУЋА ПУТНИК У КУПИНОВУ СТАРА ВИШЕ ОД 200 ГОДИНА Прави пример народног градитељства
У сремском селу Купиново у општини Пећинци налази се кућа породице Путник, која одолева зубу времена више од 200 година, и аутентичан је пример народног градитељства с краја 18. века.
Архитектура и вредност тог типа панонске куће очувана је до данас, те се у дворишту породичног имања могу уочити две идентичне грађевине – главна кућа, док је тик уз њу смештен и други објекат, који је представљао вајат и шталу. Сазидане од природних материјала, главна карактеристика огледа се у чињеници да је основа направљена од храстове греде, а зидови су подигнути од блата и плеве, са тршчаним кровом у свом врху.
Како је за наш лист појаснила Марија Стевановић из Туристичке организације Пећинци, претпоставља се да је етно кућа Путник била својевремено парохијски дом, јер се налази одмах до Цркве светог Луке, иначе најстарије православне цркве на читавој територији Војводине, чији је ктитор био Ђурађ Бранковић.
За кућу је, кажу, необично то што има подрум, с обзиром на то да се налази у плавном подручју, што је евидентно кад се крочи у двориште етно куће. Наиме, чим се прође главна капија, поглед „пуца” на зелену ливаду опасану шумама, која иначе припада Специјалном резервату приороде „Обедска бара”. Марија каже да смо дошли у марту или априлу, не бисмо могли прошетати тим зеленим пространством прошарано пољским цвећем раскошних боја, јер би читаво било под водом.
– Дрвена ограда је граница и представља сам обод Обедске баре, а двориште је традиционално сеоско домаћинство. Претпоставља се да су овде живели имућнији људи, што видимо по орнаментима у дубокорезима којима су украшавани сви објекти. Када је општина Пећинци откупила ово домаћинство, оно је било прилично урушено, те смо почели са обнављањем, али на аутентичан начин како је и грађена, по условима Завода за заштиту споменика из Сремске Митровице. Знали смо који су материјали коришћени по другој стамбеној јединици, јер, како је влага учинила своје и начела зидове објекта, тако је откривала шта се крије иза фасаде. Све су то природни материјали којима ће се и сада урадити санација, како би се сачувала та изворност народног градитељства старог више од два века – рекла је Марија Стевановић.
Распоред соба исти је као у свим кућама тог времена, те је на почетку, предња соба била спаваћа, како би људи могли да виде ко им долази споља. Средња соба је представљала кухињу са огњиштем, док је трећа просторија била последња и служила је за окупљање чланова породице као дневни боравак,. Наша екипа завирила је и у унутрашњост просторија, те смо у соби за спавање видели велику макету нека- дашег Купиника, која је тешка преко 140 килограма и намењена је Војном музеју на Калемегдану. Од намештаја ту су два стара кревета, колевка и дрвени дубак, за који нисмо могли ни да претпоставимо која му је сврха била.
– Све је овде аутентично и старо око 100 година, а то су донације мештана из Купинова. За потребе градње, све је узето из баре: трска, блато и плева. У кући је једино замењен под, јер нам долази велики број деце у посете, те је циглу лакше одржавати од земље. До врата, на самом улазу у собе, оставили смо земљани део да се ипак види како је то некада било. Задња соба има зидану пећ, направљену од блата и плеве, само је прекречена. Има и седални део око пећи – прича наша саговорница.
Средња просторија, која је некада била кухиња, сада представља дом за три мала мачета која су нас љубазно дочекала, а касније и спроводила кроз имање.
– У тој другој кући смо отворили седиште Туристичке организације општине Пећинци. Струје, наравно, у оно време није било, али смо је ми спровели због еколошких и археолошких кампова који су међународног карактера и имају дугу традицију, како би учесницима омогућили све потребне услове током њиховог боравка овде. Такође имамо и ликовне колоније, па нам и уметници знају некада остати и овде преспавати. Друга стамбена јединица служила је за шталу и вајат. Вајат је некада била просторија у којој су се одвајали млади нараштаји зарад своје интиме и одвајања од „нуклеуса” породице, која је живела у првој кући – каже Марија.
С обзиром на то да ово подручје важи за доњи свињски Срем, у дворишту се налази и амбар стар такође више од два века, којег красе урезани орнаменти, и претпоставка је да су се у доњем делу гајиле свиње, а можда и овце или кокошке, док је горњи део служио за складиштење хране за стоку. У дворишту се пекао и хлеб, те један његов део заузима и хлебна пећ.
Летњиковац је једна од новина и направљен је пре свега због деце која долазе у посету. Постављена је осматрачница, као и археолошка играоница за децу. У близини традиционалног сеоског домаћинства налазе се остаци средњевековног града Купиника, док се у дворишту куће Путник може посведочити некадашњем изгледу тог велелепног града, захваљујући макети која стоји између амбара и хлебне пећи. Марија Стевановић каже да се ради о грађевини из 13. века коју су подигли Мађари, али је своје најсветлије тренутке доживео за време Бранковића у 15. веку. У понуди туристима је и вожња еколошким возилом „Зелени змај“, који путује пределом све до реке Саве.
Ивана Бакмаз
Фото: С. Шушњевић
