Две деценије од приватизације мотела "Шумице": Од драгуља до руине

За две деценије, ресторан у ком су Зрењанинци уживали, правили свадбе и прославе, славили годишњице матуре и рођендане, претворио се у потпуно девастирани објекат, зарастао у коров, а надлежни су се спорадично оглашавали о судбини некадашњег драгуља крај Бегеја.

Мотел је до те 2003. године пословао у саставу друштвеног предузећа „СМ турист“, које је опет било део некадашњег гиганта – Комбината „Серво Михаљ“. Распадом комбината, „СМ турист“ наставља пословање као засебно предузеће, а 2003. године, методом јавне аукције, добија и новог власника. У питању је конзорцијум, на чијем је челу био Момчило Рајић, у Зрењанину познат као човек који је уништио Зрењанинску индустрију пива. У купородајном уговору, који је Момчило Рајић потписао са Агенцијом за приватизацију, писало је да, осим што је био у обавези да исплати излицитирану цену од 2,9 милиона динара, требало и да инвестира минимално 3,8 милиона динара. Нити је инвестирао, нити је плаћао раднике. Уместо тога, седиште фирме је пребацио у Нови Сад.

Три године након приватизације, радници су тужили Рајића због неисплаћених плата. Судски поступак је чак, према писању медија у то време, и покренут, и најављена је продаја Мотела „Шумице“, како би се радници намирили. Ништа од тога се није догодило. Приватизација је поништена, а објекат површине 880 квадратних метара је постао државна имовина. И тренутно је у власништву државе Србије, односно Републичке дирекције за имовину.

Пре седам година, град који је делом власник целог комплекса, на ком се налази и девастирани ресторан, обратио се Републичкој дирекцији за имовину са захтевом да без накнаде уступи земљиште и руинирани објекат. Ни после седам година није позната судбина захтева. Иако је тек делом власник земљишта, град је поверио комплекс на управљање испрва Туристичкој организацији града, а онда Градској стамбеној агенцији.

О Мотелу „Шумице“ већ одавно се не говори. Град није власник објекта, па не може проблем да решава нити да улаже у њега. Спортско-рекреативним центром „Ада Шумице“ једва да се управља. Неки спортски терени су у бољем стању, неки у врло лошем. Коси се трава и спорадично односи смеће, а у мобилијар није улагано годинама. Део земљишта је и у власништву Јавног водопривредног предузећа „Воде Војводине“.

Ж. Балабан