Др Ђорђе Радић, први доктор пољопривредних наука код нас

Сада имају прилику то да сазнају, и да се поближе упознају са његовим ликом и делом, захваљујући изложби која је отворена 3. фебруара у Малом салону Народног музеја Зрењанин. Аутори изложбе под називом „Др Ђорђе Радић (1839 – 1922), пољопривредни просветитељ и научник - Пером и делом међу свима највећи” су Драган Драшковић и Оливера Ћосовић, а организатори су Савез инжењера и техничара Србије, Друштво инжењера Зрењанин и Народни музеј Зрењанин. Надлежна кустоскиња је Владислава Игњатов, а изложба ће бити доступна до 2. марта.

Наредних месец дана публика ће, захваљујући овој изложби, моћи боље да упозна првог пољопривредног просветитеља и научника, који је рођен 1839. године у тадашњем Великом Бечкереку, данашњем Зрењанину. Рођен је у породици православног свештеника Јована Радића, који је службовао у Великом Бечкереку. Основну школу учио је у родном месту, а гимназију у Оравици, Карловцима и Винковцима. Пољопривредне науке студирао је у Колчавици код Прага, а на Бечком универзитету је 1864. положио професорски испит из природних наука и јестаственице. Три године касније постао је први Србин који је стекао докторат филозофије са пољопривредном расправом. Био је, јасније речено, први доктор пољопривредних наука код нас и почасни члан Српске краљевске академије. Име Ђорђа Радића постало је познато и потребно Србији, те га је кнез Михаило Обреновић више пута позивао и ангажовао, први пут 1864. године.

Оснивањем Друштва за пољску привреду 1869. године, др Ђорђе Радић је дошао у Србију и тада започиње нови период његовог живота и рада. Знање које је стекао школовањем, као и практична знања стечена обиласцима и проучавањем пољопривредних достигнућа већине европских земаља, а од 1862. до 1869. је обишао Аустрију, Чешку, Француску, Немачку, Италију, Швајцарску, Холандију и Белгију, стављено је у функцију просвећивања и напретка српског сељака.

О значају и доприносу др Ђорђа Радића у утемељењу српске пољопривреде најбоље говоре његова дела. Иза њега је остало више од 40 објављених књига и преко 500 чланака, а био је и члан више десетина пољопривредних, научних и културних друштава, од којих су три америчка.

Овај велики интелектуалац је поред српског, говорио и мађарски, немачки, румунски, чешки и француски језик, служио се енглеским и руским, а био је познавалац старогрчког и латинског. Свој интелектуални статус потврдио је као члан Српског ученог друштва од 1870. године, а од 1892. је био почасни члан Краљевско - српске академије наука. Био је добитник 12 ордена од српских и страних владара, као и бројних признања за рад од Краљевско - мађарског министарства пољопривреде, Матице српске, Друштва за пољску привреду Србије и других. Радио је на оснивању пољопривредних школа у Пожаревцу, Даниловграду и Краљеву, обављао послове секретара у Српском пољопривредном друштву и сарађивао са свим релевантним именима пољопривредне науке у Европи и свету.

Међу његовим бројним научним достигнућима може се поменути хибридизација кукуруза, коју је започео пре него што је то учињено у Сједињеним Америчким Државама, добијање разних сорти кукуруза и кромпира, као и нових врста поврћа. Заслужан је за производњу првог памука у Угарској, увођење племенитије расе стоке и извођење укрштања. Изводио је огледе са узгојем свилене бубе, а захваљујући њему су и набављене, за оно време, нове справе и алати - гвоздени плугови и вршалице са витлом.

Ђорђе Радић је умро 1922. године у Краљеву.

Жељко Балабан