Дневник у Визићу: Географија им променила начин живота

Тачније, ово село и суседни Нештин, географски су у Срему, а административно у Бачкој. По новој географији са краја прошлог века да би дошли до Паланке коју по лепом дану видео као на длану са оближњих брда, морају да прођу четири гранична релаза, да прођу пар километара кроз ЕУ, односно Хрватску, па преко моста код Илока до паланачке вароши.            

„Велики проблем нам је пут који спаја наше село са Ердевиком“, прича новинарима Лазар Коменић, председник Савета месне заједнице Визић. „Реч је о тврдом путу, туцанику дужине око осам километара који је оштећен. Потребно га је санирати, а када ово кажем мислим на неколико камиона туцаника којим би се поправила тренутна оштећења како би возила и људи могли овим путем лакше да се крећу. Овде се људи баве пољопривредом, и овај пут нам је најближа веза до Ердевика где набављамо нафту, хербициде, семена, вештачко ђубриво. У Ердевику ради неколико задруга којима продајемо своје производе, па пољопривредници из Визића сарађују са њима.“

Коменић каже да је овде, посебно на Визићком брегу, било пуно винограда, али због проблема пласмана многи су одустали мада још има Визићана који имају винограде, а у подрумима вино и ракију. Окренули се људи углавном ратарењу, производе пшеницу и кукуруз и продају ердевичким задругама. Некада је у овом селу, као и у суседном Нештину, скоро свака кућа имала по неколико крава, али данас то није случај.         

„Некада се овде производило пуно млека, јер око села су пашњаци, идеални за испашу, али крава је све мање“, објашњава Коменић. „Нерешено питање откупа млека у самом селу као и немогућност да га, на пример, због границе продају у Бачкој Паланци и већим местима утицало је на смањење броја крава. Млекара Шабац која од неких произвођача врши откуп млека није по укусу посебно малих произвођача млека.“

По писаним документима насеље на овој локацији, под именом Визеш, датира из 1488. године. Имало је статус насеобине шумских радника смештених на феудалном поседу. Насеље је евидентирано и на почетку XVIII века у виду пустаре која је чинила саставни део футошког властелинства које је откупио војни заповедник Варадина генерал Јозеф  Нехем.              

Припадају Бачкој Паланци, а живот их окренуо Ердевику           

Православна црква у селу датира из 1822. године и посвећена је Чудесима светог архангела Михаила (19.септембар) када је и сеоска слава. У непосредној близини Визића налази се манастир Ђипша (Дивша), а по предању саградио га је деспот Јован Бранковић крајем XV века. Први писани подаци о овом манастиру потичу из друге половине XVI века. Почетком XVIII века Дивша је забележена као метох манастира Кувеждин који је од њега удаљен око пет километара источно. Стара манастирска црква крстовбродне основе обновљена је 1744. године под покровитељство Новосађанина Петра Јовановића. У току Другог светског рата манастир  су разрушиле усташе, а данас лепо изгледа, уређен и је представља женски манастир са конаком и црквом посвећеном светом Николи. У његовој близини, пре улаза, налази се споменик који подсећа на стравичан злочин који су починили фашисти када су у октобру 1943. године овде стрељали 80 житеља Визића, Ђипше и околних села. На тешке и крваве дане Другог светског рата подсећа и споменик у центру села са именима погинулих бораца и жртава фашизма током рата 1941-1945. година.

Колико год је леп крајолик, брежуљци, посебно видиковац са Визичког брега, ивица фрушкогорске шуме, извори, бројне викендице у околини, јер пред Визићом је западни завршетак Партизанског пута, толико су тешка сећања. Млађи кажу да историју не треба заборавити, али се треба изборити са садашњицом и обезбедити будућим Визићанима услове да остану овде.       

М. Суџум        

Пројекат „Фокус на Бачку Паланку” реализовала је „Панонија медиа” уз подршку „Дневника”.Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Општине Бачка Паланка.