Нештин и Визић поново без аутобуса сремском страном до Новог Сада

До пре пет-шест година „сремском магистралом“ путнике из овог села ка Новом Саду превозили су бачкопаланачки „Дунавпревоз“ и осјечки „Чазматранс“. Паланачки, иначе приватни превозник, услед малог броја путника, тада је предложио локалној самоуправи да партнерски поделе губитак који је правила ова линија, али договор није постигнут, па је превозник задржао само линије од Бачке Паланке до Нештина и Визића преко моста и кроз Хрватску. Некако у исто време хрватски превозник је преусмерио своју линију Вуковар–Нови Сад, па возе од Илока, преко дунавског моста до Паланке и даље ка Новом Саду, избегавајући Нештин.

У Нештину кажу да су линије ка Новом Саду сремском страном одржаване по принципу топло- хладно, час их видиш час не видиш. Јер, пре пар месеци аутобуси ЈГСП „Нови Сад“ који саобраћају до оближњег Сусека у беочинској општини, знали су да продуже још десетак километара до Нештина, окрену се, па назад. Пре два месеца поново су престали да саобраћају. У Нештину кажу да им је речено да је проблем у малом броју путника од Новог Сада, односно Сусека до Нештина, а новосадски превозник мора да вози до комшијског села, јер припада приградској општини Новог Сада. До Нештина не мора, то је друга општина, осим ако му за то паланачка локална самоуправа не плати.

Превозници веле да је до Нештина од јесени до пролећа путовало у просеку свега три- четири путника дневно, а с пролећа и током лета број путника био је нешто већи, јер су услуге превозника користили и бројни Новосађани, власници викендица у овом крају.  Незванично смо сазнали да, наводно не постоји правни основ по коме би бачкопаланачка локална самоуправа плаћала превозника на линији Сусек – Нештин. Други кажу да осим правног нема ни економског оправдања. Нештинци, пак констатују да, ако се само тако гледа, власт, не само у Бачкој Паланци, не би морала да плаћа много тога, јер нема материјалне користи, односно оправданости, а да нема правног основа да се житељима општине омогући нормалан живот - звучи крајње чудно. Веле, у протеклим годинама број житеља се у Нештину смањио са 900 на око 500, млади су за послом и због школовања деце отишли у Нови Сад или Бачку Паланку.

Некада су радници и деца путовали аутобусима, а касније, те га има те га нема, изгубила се сигурност и навика, па су морали или сами да путују аутомобилима (што је скупо) или да се преселе у место рада и школовања, јер послодавци неће да трпе кашњење радника који путују. У селу су остали стари и болесни, а када иду за Нови Сад морају да плате или моле комшије да их одвезу до Сусека. Додуше, има и варијанта да седну у аутобус „Дунавпревоза“ па кроз Хрватску, пар километара, преко моста до Паланке, па хватају аутобус за Нови Сад бачком страном. То јесте даље и скупље, али, веле, сигурније је и брже.

Од Нештина, преко Сусека и Беочина, пут до Новог Сада, је краћи и јефтинији, али тим путем аутобуси више не возе, или је то пут којим се ретко иде. Ако надлежни кажу да нема правног основа да се становницима једног села у матичној општини обезбеди превоз до Новог Сада, односно болнице и других установа у које морају, онда није чудо, поред других разлога, што се села празне.

М. Суџум