Дневник у вишевековном селу – Крчедин

Тако су, док су још имали самодопринос, Крчединци изградили струјну и гасну мрежу, путеве, капелу, најлепши Дом омладине... А осим што су сложни, велики су хуманитарци и борци.

- Скоро смо имали хуманитарну акцију за нечије лечење и за једно преподне смо скупили више од пола милиона динара - посебно истиче наш домаћин, додајући да у селу имају и много добровољних давалаца крви.

Вредни људи у Крчедину баве се земљорадњом, највише узгајајући кукуруз, пшеницу и сунцокрет, док бележе неопростив пад сточарства. Како се наш саговорник присећа, кад је био дете, Крчединска ада је била место окупљања Крчединаца који су тамо одводили своју стоку на испашу бар једном недељно.

- Међутим, структура се у последње време мења јер имамо све више образованих људи, имамо много лекара, професора... Мислим да је јако мали број младих који су дипломирали а да нису завршили и мастер, а много имамо и оних који оду и на докторске студије. Такође, ми смо једина месна заједница која има 24 свештеника, који имају своје парохије по целој Србији, па и у иностранству - прича нам Егић.

У овом селу у општини Инђија живи око 2.500 људи у 820 домаћинстава. Миграције деведесетих су највише промениле слику Крчедина и то у смислу да је најмање остало „аутохтоних” мештана.

- Стопа криминала нам је јако мала, обезбеђени смо видео камерама и то изузетно делује као превентива - појашњава члан Савета.

Међутим, није све баш тако идеално у Крчедину... Заправо, највећи проблем им је недостатак бензинске пумпе, коју су својевремено имали, тако да морају да иду до Бешке по гориво. Осим решавања поменуте ставке, у плану је још једна - изградња бициклистичке стазе кроз село, будући да се налазе на међународној рути.

Да су крчединска обала и Крчединска ада рај на земљи и Дунаву, доказују бројни викендаши који су у том делу уз реку пронашли свој мир. Међу њима је и Миленко Батковић из Нове Пазове који је недавно купио викендицу у том делу, а у коју планира да се у потпуности и пресели.

- Супер ми је овде, пецам, дружимо се, прија ми природа - прича нам Миленко, док чека да му риба опет зацима штап на молу. - Иде риба, буде сома, смуђа, бабушке... Мада вода нагло опада и то не ваља.

Иако већину дана проводи уз воду, до родног места иде само кад мора, а „горе у село”, у Крчедин, иде редовно у набавку. Мада, смуца се с друштвом и по околним местима, нарочито кад су славе и разноразна окупљања.

Мештани имају прилику да се окупљају у бројним удружењима, од спортских, преко културно-уметничких, до оних који се баве животињама (што би се рекло - на овај или онај начин).

Леа Радловачки