Dnevnik u viševekovnom selu – Krčedin
- Ima o Krčedinu mnogo da se priča - upozorava nas po dolasku član Saveta Mesne zajednice Krčedin Đorđe Egić, vidno raspoložen što ima priliku da nam predstavi svoje selo u koje se vratio po odlasku u penziju. - Ovde su ljudi najlepši i naše najveće bogatstvo. Složni smo, zaista, jer da nismo, ne bismo izgradili naše selo.
Tako su, dok su još imali samodoprinos, Krčedinci izgradili strujnu i gasnu mrežu, puteve, kapelu, najlepši Dom omladine... A osim što su složni, veliki su humanitarci i borci.
- Skoro smo imali humanitarnu akciju za nečije lečenje i za jedno prepodne smo skupili više od pola miliona dinara - posebno ističe naš domaćin, dodajući da u selu imaju i mnogo dobrovoljnih davalaca krvi.
Vredni ljudi u Krčedinu bave se zemljoradnjom, najviše uzgajajući kukuruz, pšenicu i suncokret, dok beleže neoprostiv pad stočarstva. Kako se naš sagovornik priseća, kad je bio dete, Krčedinska ada je bila mesto okupljanja Krčedinaca koji su tamo odvodili svoju stoku na ispašu bar jednom nedeljno.
- Međutim, struktura se u poslednje vreme menja jer imamo sve više obrazovanih ljudi, imamo mnogo lekara, profesora... Mislim da je jako mali broj mladih koji su diplomirali a da nisu završili i master, a mnogo imamo i onih koji odu i na doktorske studije. Takođe, mi smo jedina mesna zajednica koja ima 24 sveštenika, koji imaju svoje parohije po celoj Srbiji, pa i u inostranstvu - priča nam Egić.
U ovom selu u opštini Inđija živi oko 2.500 ljudi u 820 domaćinstava. Migracije devedesetih su najviše promenile sliku Krčedina i to u smislu da je najmanje ostalo „autohtonih” meštana.
- Stopa kriminala nam je jako mala, obezbeđeni smo video kamerama i to izuzetno deluje kao preventiva - pojašnjava član Saveta.
Međutim, nije sve baš tako idealno u Krčedinu... Zapravo, najveći problem im je nedostatak benzinske pumpe, koju su svojevremeno imali, tako da moraju da idu do Beške po gorivo. Osim rešavanja pomenute stavke, u planu je još jedna - izgradnja biciklističke staze kroz selo, budući da se nalaze na međunarodnoj ruti.
Da su krčedinska obala i Krčedinska ada raj na zemlji i Dunavu, dokazuju brojni vikendaši koji su u tom delu uz reku pronašli svoj mir. Među njima je i Milenko Batković iz Nove Pazove koji je nedavno kupio vikendicu u tom delu, a u koju planira da se u potpunosti i preseli.
- Super mi je ovde, pecam, družimo se, prija mi priroda - priča nam Milenko, dok čeka da mu riba opet zacima štap na molu. - Ide riba, bude soma, smuđa, babuške... Mada voda naglo opada i to ne valja.
Iako većinu dana provodi uz vodu, do rodnog mesta ide samo kad mora, a „gore u selo”, u Krčedin, ide redovno u nabavku. Mada, smuca se s društvom i po okolnim mestima, naročito kad su slave i raznorazna okupljanja.
Meštani imaju priliku da se okupljaju u brojnim udruženjima, od sportskih, preko kulturno-umetničkih, do onih koji se bave životinjama (što bi se reklo - na ovaj ili onaj način).
Lea Radlovački