"Дневник" у стогодишњем селу - Руско Село

Такав је случај са Руским Селом, мада руку на срце, не може се за то место баш ни рећи да је село, кад по величини и уређењу више подсећа на варошицу у којој, додуше, преспава нешто више од 2.000 душа.

- Ми смо село које је заокружило причу за добро функционисање, имамо две земљорадничке задруге, основну школу, две цркве, бројне угоститељске објекте, банкомат, пошту, апотеке, амбуланту - набраја председник Савета Месне заједнице Руско Село Душан Марјановић, а онда и наводи нека од 16 удружења која постоје у његовом месту. - Може се рећи да смо мало хомогено село, имамо све, па ни не морамо да идемо у Кикинду. Испада да превише хвалим своје село, али и сами видите како све изгледа...

„Снајкић” Драгица Цвијановић за себе каже да је дошљак, јер је пред сам почетак ратова деведесетих дошла код брата од тетке у Руско Село, ту се удала и остала. Сад, кад се саберу све њене „пређене” године, дуже живи на северу Баната, него у свом родном селу у близини босанског Кључа.

- Много тешко питање, шта бих променила да сам на месту председника Месне заједнице... Не знам, не бих ништа, народ је диван, само да радимо и идемо напред - узвикује Драгица, тврдећи да Руско Село, откад га и познаје, само у том правцу и иде, па се тако у протекле три деценије много променило, напредовало и осавременило. - Ја лично идем ретко у Кикинду, можда трипут месечно, што бих чешће кад овде имам све што ми треба!

Веровали или не, али највећи утисак нам је оставио центар у ком је немогуће наћи ни листић с дрвета где му није место, а камоли неко смеће, а нарочито што је пијаца била само који сат пре нашег доласка! Па, у другим селима трагови пијачног дана трају и данима, али не и у Руском Селу. И, како да не посумњамо да је све „намештено” за нас - госте из Новог Сада?!

- Идеја нам је да иза пијаце подигнемо халу за затворену пијацу, али смо наишли на милион препрека у виду документације, дозвола и баш је компликовано, али ћемо дати све од себе да то реализујемо - уверава нас Марјановић.

- Ове године очекујемо знатна улагања у селу, све нас је одједном стигло, последњих десетак година су нас дочекала озбиљна улагања. Преко лета имамо план да заменимо кров на Дому културе, а то је велика инвестиција која изискује 11-12 милиона динара. Поред тога, чека нас и улагање у модеран парк, што смо почели 2018. године. На том простору од два и по хектара је некад био енглески парк, а ми сад планирамо да ту направимо и дечје игралиште, поставимо фитнес справе, трим стазе... Надамо се и даљем асфалтирању улица у новом делу села, а успели смо и да преко Покрајине добијемо пет милиона динара за санацију просторија Фудбалског клуба „Црвена звезда”, који је прошле године обележио стогодишњицу и исписао историју сеоског фудбала јер смо се пласирали у виши ранг без иједне изгубљене утакмице.

Осим фудбала, деца и млади у Руском Селу имају прилику да тренирају и стони тенис, кошарку и одбојку, а у плану је и оснивање клубова борилачких вештина. А ако се узме у обзир и то да су 2015. проширили фискултурну салу, направили нове трибине и грејање, сад и те како имају довољно простора и капацитета за додатну рекреацију и нове спортове.

Руско Село је једно од ретких места у Војводини које, између свега осталог што има, може да се похвали и несвакидашњим богатим комплексом које припада Мађарском културном центру „Торонтал”. Наиме, реч је о Удружењу грађана које је основано 2004. године у кућерку које је добило префикс „етно”, а онда је почело да се развија и шири, тако да данас има и салу за 30 особа, радионице старих заната, сувенирницу, кухињу и мокри чвор, украсно језеро на ком се може пецати шаран, трпезарију на отвореном, а тренутно завршавају и објекат који ће имати шест соба и представљати хотел Б категорије.

- Ни у окружењу нико нема овако нешто, а поготово да је у власништву једног удружења - поносан је председник Шандор Талпаи на сав вишегодишњи труд који нас је окружио. - У току године имамо неколико мањих и већих догађања, рецимо етно камп старих заната за децу до 15 година, па фестивал гулаша, онда и фестивал гомбоца, ту је и међународни фестивал фолклора и хорова, а имамо и неколико догађаја поводом  националног празника Мађара.

- Ми смо село које нажалост нема неке велике историјске знаменитости, све су из неких разлога порушене, али имамо прелепу православну цркву Успенија Пресвете Богородице где постоји и гробница породице Чарнојевић која је под заштитом споменика културе. Цела порта и црква су заиста прелепи, а само здање је зидано 1935. године по узору на храм са Опленца. У селу је предиван и угоститељски комплекс који је направио један придошлица из Енглеске, који је тамо продао своје имање, а овде купио парцелу на којој је била дивља депонија, извадио је хиљаду камиона смећа, рупу претворио у језеро, направио кућу, ресторан, салу и сад зида мотел - прича нам домаћин, предано показујући сваки педаљ свог села.

Па, није ни чудно што је све теже наћи куће на продају у Руском Селу, а и оне које су на тржишту добрано држе цену, те и нису за свачији yep. Али, будући да прилика за рад, земљорадњу и покретање бизниса има кол’ко вам срце иште, онда настањивање у овом делу Баната и није немогућа мисија.

Леа Радловачки