"Dnevnik" u stogodišnjem selu - Rusko Selo

Takav je slučaj sa Ruskim Selom, mada ruku na srce, ne može se za to mesto baš ni reći da je selo, kad po veličini i uređenju više podseća na varošicu u kojoj, doduše, prespava nešto više od 2.000 duša.

- Mi smo selo koje je zaokružilo priču za dobro funkcionisanje, imamo dve zemljoradničke zadruge, osnovnu školu, dve crkve, brojne ugostiteljske objekte, bankomat, poštu, apoteke, ambulantu - nabraja predsednik Saveta Mesne zajednice Rusko Selo Dušan Marjanović, a onda i navodi neka od 16 udruženja koja postoje u njegovom mestu. - Može se reći da smo malo homogeno selo, imamo sve, pa ni ne moramo da idemo u Kikindu. Ispada da previše hvalim svoje selo, ali i sami vidite kako sve izgleda...

„Snajkić” Dragica Cvijanović za sebe kaže da je došljak, jer je pred sam početak ratova devedesetih došla kod brata od tetke u Rusko Selo, tu se udala i ostala. Sad, kad se saberu sve njene „pređene” godine, duže živi na severu Banata, nego u svom rodnom selu u blizini bosanskog Ključa.

- Mnogo teško pitanje, šta bih promenila da sam na mestu predsednika Mesne zajednice... Ne znam, ne bih ništa, narod je divan, samo da radimo i idemo napred - uzvikuje Dragica, tvrdeći da Rusko Selo, otkad ga i poznaje, samo u tom pravcu i ide, pa se tako u protekle tri decenije mnogo promenilo, napredovalo i osavremenilo. - Ja lično idem retko u Kikindu, možda triput mesečno, što bih češće kad ovde imam sve što mi treba!

Verovali ili ne, ali najveći utisak nam je ostavio centar u kom je nemoguće naći ni listić s drveta gde mu nije mesto, a kamoli neko smeće, a naročito što je pijaca bila samo koji sat pre našeg dolaska! Pa, u drugim selima tragovi pijačnog dana traju i danima, ali ne i u Ruskom Selu. I, kako da ne posumnjamo da je sve „namešteno” za nas - goste iz Novog Sada?!

- Ideja nam je da iza pijace podignemo halu za zatvorenu pijacu, ali smo naišli na milion prepreka u vidu dokumentacije, dozvola i baš je komplikovano, ali ćemo dati sve od sebe da to realizujemo - uverava nas Marjanović.

- Ove godine očekujemo znatna ulaganja u selu, sve nas je odjednom stiglo, poslednjih desetak godina su nas dočekala ozbiljna ulaganja. Preko leta imamo plan da zamenimo krov na Domu kulture, a to je velika investicija koja iziskuje 11-12 miliona dinara. Pored toga, čeka nas i ulaganje u moderan park, što smo počeli 2018. godine. Na tom prostoru od dva i po hektara je nekad bio engleski park, a mi sad planiramo da tu napravimo i dečje igralište, postavimo fitnes sprave, trim staze... Nadamo se i daljem asfaltiranju ulica u novom delu sela, a uspeli smo i da preko Pokrajine dobijemo pet miliona dinara za sanaciju prostorija Fudbalskog kluba „Crvena zvezda”, koji je prošle godine obeležio stogodišnjicu i ispisao istoriju seoskog fudbala jer smo se plasirali u viši rang bez ijedne izgubljene utakmice.

Osim fudbala, deca i mladi u Ruskom Selu imaju priliku da treniraju i stoni tenis, košarku i odbojku, a u planu je i osnivanje klubova borilačkih veština. A ako se uzme u obzir i to da su 2015. proširili fiskulturnu salu, napravili nove tribine i grejanje, sad i te kako imaju dovoljno prostora i kapaciteta za dodatnu rekreaciju i nove sportove.

Rusko Selo je jedno od retkih mesta u Vojvodini koje, između svega ostalog što ima, može da se pohvali i nesvakidašnjim bogatim kompleksom koje pripada Mađarskom kulturnom centru „Torontal”. Naime, reč je o Udruženju građana koje je osnovano 2004. godine u kućerku koje je dobilo prefiks „etno”, a onda je počelo da se razvija i širi, tako da danas ima i salu za 30 osoba, radionice starih zanata, suvenirnicu, kuhinju i mokri čvor, ukrasno jezero na kom se može pecati šaran, trpezariju na otvorenom, a trenutno završavaju i objekat koji će imati šest soba i predstavljati hotel B kategorije.

- Ni u okruženju niko nema ovako nešto, a pogotovo da je u vlasništvu jednog udruženja - ponosan je predsednik Šandor Talpai na sav višegodišnji trud koji nas je okružio. - U toku godine imamo nekoliko manjih i većih događanja, recimo etno kamp starih zanata za decu do 15 godina, pa festival gulaša, onda i festival gomboca, tu je i međunarodni festival folklora i horova, a imamo i nekoliko događaja povodom  nacionalnog praznika Mađara.

- Mi smo selo koje nažalost nema neke velike istorijske znamenitosti, sve su iz nekih razloga porušene, ali imamo prelepu pravoslavnu crkvu Uspenija Presvete Bogorodice gde postoji i grobnica porodice Čarnojević koja je pod zaštitom spomenika kulture. Cela porta i crkva su zaista prelepi, a samo zdanje je zidano 1935. godine po uzoru na hram sa Oplenca. U selu je predivan i ugostiteljski kompleks koji je napravio jedan pridošlica iz Engleske, koji je tamo prodao svoje imanje, a ovde kupio parcelu na kojoj je bila divlja deponija, izvadio je hiljadu kamiona smeća, rupu pretvorio u jezero, napravio kuću, restoran, salu i sad zida motel - priča nam domaćin, predano pokazujući svaki pedalj svog sela.

Pa, nije ni čudno što je sve teže naći kuće na prodaju u Ruskom Selu, a i one koje su na tržištu dobrano drže cenu, te i nisu za svačiji yep. Ali, budući da prilika za rad, zemljoradnju i pokretanje biznisa ima kol’ko vam srce ište, onda nastanjivanje u ovom delu Banata i nije nemoguća misija.

Lea Radlovački