Дневник у стогодишњем селу - Бачки Соколац

Тачно је да се и њихово становништво и више него преполовило, да деца иду у школу у суседној Криваји, али упркос свему томе, некако имају доста омладине и све више се малишана рађа. Ту слику би, тврде, побољшали изградњом неке фабрике и увођењем гаса, а о томе свему се више прича него што се ради.

- Штета је, ми смо на фантастичном месту, али је чињеница да кад би добили фабрику, решили би нам многе проблеме, што је и поента читаве приче - каже мештанин Милан Буквић, посебно решен да искористи то што смо дошли и да с нама подели све што му је на души. - Ми смо некада били општина, не знам да ли сте то знали. Заједно смо се борили, радили, дружили се по црквама и кафанама, такав је био систем живота и били смо задовољни. Радили смо осам сати и онда дођеш кући и ту још мало нешто радиш. Ја сад имам троје деце, сви су отишли јутрос на своје послове и питање је кад ће увече да се врате, неће се ни видети данас. Притом, они данас од те плате коју зараде могу да живе али да је усмере, а ми смо могли да живимо баш лепо, могли смо да се уклопимо у све. Данас је младима много теже, психички не физички, yaba што имају завршене факултете.

Како су нам домаћини у Месној заједници Бачки Соколац неколико пута током разговора рекли да у селу имају поприличан број деце, односно педесетак њих од рођења до осмог разреда, нешто касније смо и сами имали прилику да се у то уверимо. Двогодишњи Анђела и Душан вредни су били тог дана током наше посете, па су мама Даници помагали да у оближњој радњи купи све што им је неопходно за кућу. Иако су били у журби, жељни да се што пре склоне с хладног шора, скину скафандере и играју у топлом дому, успели су да нам кажу покоју реч о томе како се у Бачком Соколцу ових дана живи...

- Јесте, безбедније је овде за децу, могу да се играју на улици, имају животиње у дворишту - каже мама Даница, док је мајушни али јаки двојац упорно одвлачи од нас. - Ово село има највећи број деце у односу на околна места, али нам недостају вртић, Дом здравља... Мада, ми идемо код педијатра у Темерин, све веће набавке обављамо у Тополи, тако да по том питању нисмо толико везани за село. Али, дођите за Ускрс, тад буде баш лепо, организујемо такмичење у фарбању јаја за малишане.

Међутим, кад се саберу сви они којих је у Бачком Соколцу на спавању, не може се пребројати ни 400 душа. А они који су ту, још увек се углавном баве пољопривредом, па тако у селу има фарма музних крава, оваца, свиња, али и људи који су запослени негде са стране и приде се ситно баве пољопривредом.

- Када су се добровољци овде доселили, њима је било најбитније да има пашњака, инфраструктура и локација села их није занимала - прича председник Савета МЗ Бачки Соколац Душан Бањанин. - А сад има тек понешто пашњака и то све под коровом, јер је забрањено да изводиш стоку на улицу, а како онда да је одведеш до пашњака?

Тако данас, кад пролазите Бачким Соколцем, на улицама нећете видети ни краве, ни овце, а вала, ни људе. Јер, како Буквић у полушали каже, технологије расту и мењају читаву структуру, што је довело до тога да yaba крава пасе ако је говедар добро не храни у штали, па се тако променила и генетика, и у тој промени смо и ми мало напредовали - рекли смо да крава не сме да иде кроз село, јер куда ћемо ми проћи - онда смо ми склањали краве, а у ствари смо склонили село!

Ипак, постоји у Бачком Соколцу и те како лепих момената, нарочито грађевинских, на шта су мештани највише и поносни. Центар села им краси камена црквица посвећена светом Николи, са новим спомеником на сећање солунских добровољаца и оснивача села, наминцани Дом културе, весело дечје игралиште, најстарији објекат - штала која се уклопила у два домаћинства - у односу на који је изграђено цело село, а мало даље, у Добручкој улици, налази се дрвена кућа која је 1922. године донета из Лике, тачније, тамо је расклопљена, па дотерана возом до Тополе и колима до Соколоца, где је опет склопљена.

- Ове године планирамо да асфалтирамо Добручку улицу, а од осталих ствари, остало је одржавање - наводи Бањанин. - Последњих 20 година се доста улагало у село, тако да ће овај Савет већином водити рачуна о неким ситнијим стварима, као што су сређивања око гробља, Дома културе, цркве... У мају треба да имамо референдум о самодоприносима. Ми га имамо још од Другог светског рата. Тренутно је три одсто, а планирамо да буде два процента за запослене и један за пензионере.

Кад се на тас ставе све добре и оне мање добре стране живота у Бачком Соколцу, резултат је јасан - сви мештани живе као велика породица, а и Мађарице, које су се ту удале а да скоро нису знале ни реч српског, сад причају ко праве Личанке!    Леа Радловачки

Фото: С. Шушњевић