Dnevnik u stogodišnjem selu - Bački Sokolac

Tačno je da se i njihovo stanovništvo i više nego prepolovilo, da deca idu u školu u susednoj Krivaji, ali uprkos svemu tome, nekako imaju dosta omladine i sve više se mališana rađa. Tu sliku bi, tvrde, poboljšali izgradnjom neke fabrike i uvođenjem gasa, a o tome svemu se više priča nego što se radi.

- Šteta je, mi smo na fantastičnom mestu, ali je činjenica da kad bi dobili fabriku, rešili bi nam mnoge probleme, što je i poenta čitave priče - kaže meštanin Milan Bukvić, posebno rešen da iskoristi to što smo došli i da s nama podeli sve što mu je na duši. - Mi smo nekada bili opština, ne znam da li ste to znali. Zajedno smo se borili, radili, družili se po crkvama i kafanama, takav je bio sistem života i bili smo zadovoljni. Radili smo osam sati i onda dođeš kući i tu još malo nešto radiš. Ja sad imam troje dece, svi su otišli jutros na svoje poslove i pitanje je kad će uveče da se vrate, neće se ni videti danas. Pritom, oni danas od te plate koju zarade mogu da žive ali da je usmere, a mi smo mogli da živimo baš lepo, mogli smo da se uklopimo u sve. Danas je mladima mnogo teže, psihički ne fizički, yaba što imaju završene fakultete.

Kako su nam domaćini u Mesnoj zajednici Bački Sokolac nekoliko puta tokom razgovora rekli da u selu imaju popriličan broj dece, odnosno pedesetak njih od rođenja do osmog razreda, nešto kasnije smo i sami imali priliku da se u to uverimo. Dvogodišnji Anđela i Dušan vredni su bili tog dana tokom naše posete, pa su mama Danici pomagali da u obližnjoj radnji kupi sve što im je neophodno za kuću. Iako su bili u žurbi, željni da se što pre sklone s hladnog šora, skinu skafandere i igraju u toplom domu, uspeli su da nam kažu pokoju reč o tome kako se u Bačkom Sokolcu ovih dana živi...

- Jeste, bezbednije je ovde za decu, mogu da se igraju na ulici, imaju životinje u dvorištu - kaže mama Danica, dok je majušni ali jaki dvojac uporno odvlači od nas. - Ovo selo ima najveći broj dece u odnosu na okolna mesta, ali nam nedostaju vrtić, Dom zdravlja... Mada, mi idemo kod pedijatra u Temerin, sve veće nabavke obavljamo u Topoli, tako da po tom pitanju nismo toliko vezani za selo. Ali, dođite za Uskrs, tad bude baš lepo, organizujemo takmičenje u farbanju jaja za mališane.

Međutim, kad se saberu svi oni kojih je u Bačkom Sokolcu na spavanju, ne može se prebrojati ni 400 duša. A oni koji su tu, još uvek se uglavnom bave poljoprivredom, pa tako u selu ima farma muznih krava, ovaca, svinja, ali i ljudi koji su zaposleni negde sa strane i pride se sitno bave poljoprivredom.

- Kada su se dobrovoljci ovde doselili, njima je bilo najbitnije da ima pašnjaka, infrastruktura i lokacija sela ih nije zanimala - priča predsednik Saveta MZ Bački Sokolac Dušan Banjanin. - A sad ima tek ponešto pašnjaka i to sve pod korovom, jer je zabranjeno da izvodiš stoku na ulicu, a kako onda da je odvedeš do pašnjaka?

Tako danas, kad prolazite Bačkim Sokolcem, na ulicama nećete videti ni krave, ni ovce, a vala, ni ljude. Jer, kako Bukvić u polušali kaže, tehnologije rastu i menjaju čitavu strukturu, što je dovelo do toga da yaba krava pase ako je govedar dobro ne hrani u štali, pa se tako promenila i genetika, i u toj promeni smo i mi malo napredovali - rekli smo da krava ne sme da ide kroz selo, jer kuda ćemo mi proći - onda smo mi sklanjali krave, a u stvari smo sklonili selo!

Ipak, postoji u Bačkom Sokolcu i te kako lepih momenata, naročito građevinskih, na šta su meštani najviše i ponosni. Centar sela im krasi kamena crkvica posvećena svetom Nikoli, sa novim spomenikom na sećanje solunskih dobrovoljaca i osnivača sela, namincani Dom kulture, veselo dečje igralište, najstariji objekat - štala koja se uklopila u dva domaćinstva - u odnosu na koji je izgrađeno celo selo, a malo dalje, u Dobručkoj ulici, nalazi se drvena kuća koja je 1922. godine doneta iz Like, tačnije, tamo je rasklopljena, pa doterana vozom do Topole i kolima do Sokoloca, gde je opet sklopljena.

- Ove godine planiramo da asfaltiramo Dobručku ulicu, a od ostalih stvari, ostalo je održavanje - navodi Banjanin. - Poslednjih 20 godina se dosta ulagalo u selo, tako da će ovaj Savet većinom voditi računa o nekim sitnijim stvarima, kao što su sređivanja oko groblja, Doma kulture, crkve... U maju treba da imamo referendum o samodoprinosima. Mi ga imamo još od Drugog svetskog rata. Trenutno je tri odsto, a planiramo da bude dva procenta za zaposlene i jedan za penzionere.

Kad se na tas stave sve dobre i one manje dobre strane života u Bačkom Sokolcu, rezultat je jasan - svi meštani žive kao velika porodica, a i Mađarice, koje su se tu udale a da skoro nisu znale ni reč srpskog, sad pričaju ko prave Ličanke!    Lea Radlovački

Foto: S. Šušnjević