"Дневник" у селу националних заједница: Богојево
Протеклих дана добродошлица у Богојево била је у знаку радова на путу - попуњавале су се рупе у дужини од, богами, бар пола километра, са све семафорима на оба краја, ал’ будући да није било гужве у саобраћају, све је добро протицало. Па тако и наш обилазак села на Дунаву, уз границу и у оџачкој општини.
Потражили смо зграду месне заједнице, кренусмо ка Дому културе, до раскрснице па на лакат кривини лево, и све до великог објекта испред ког на уредном травњаку стоје црвено-плаво-бела слова наређана у реч Б-О-Г-О-Ј-Е-В-О. С једне стране, на почетку, ту је грб села, а на крају речи ето и црвеног срца, јер љубав према месту и међу мештанима је веома важна.
- Седамдесетих је у Богојеву било око 3.000 становника, па деведесетих 2.000, с тим да је око 99 одсто било Мађара, а од 1995-1996, откако имамо избеглице, не знам да л’ нас има око хиљаду, без деце - уводи нас у причу о свом селу председник Савета Месне заједнице Атила Рупа. - Откако имамо право на двојна држављанства, одселило нам се доста младих породица, и то оне које су имале своју кућу, муж и жена су били запослени, имали су и нешто земље... Овде ко је остао, Мађари су углавном пензионери, а Рома има највише, они имају по троје-четворо деце, а наши и Срби скоро и да немају. У школи, која је до осмог разреда, укупно има 30 мађарске и 80 ромске деце. Српска деца иду с Ромима у одељења и уче на српском, мада нам 80 одсто српске деце путује за Oyake у школу, општина им је обебедила и превоз.
Сеоска библиотека „Бранко Радичевић“, која се налази на првом спрату Дома културе, улаз из задњег дворишта, чува фонд од око 6.000 књига. Последњих пет година о овом кутку књигољубаца брине Хуанита Ђерђ, која у слободно време, кад нема мештана или већег посла, највише воли да чита књиге, те је током наше посете на столу широм отворен био један од делова „Харија Потера“.
- Долазе нам највише деца и пензинери, а од романа највише се читају дела Данијеле Стил, Норе Роберт и Мирјам која нам је иде највише - каже библиотекарка Хуанита, појашњавајући да на полицама имају и српску и мађарску литературу, те да су обе подједнако читане. - Двапут годишње добијамо нове књиге, а ако баш нека зафали, онда одем за Oyake и донесем. Активности за децу имамо током Дечје недеље, када нам долазе из школе у групама. А има и оне деце која кад крену из школе седну овде да читају, проведу мало времена и онда иду кући.
Етнички састав је необичан и врло променљив, очито. Па кад је и реч о Савету Месне заједнице, до скоро је имао само мађарске чланове, док је у прошлом сазиву први пут чланица била једна Ромкиња. Циљ овакве шаролике укључености даје жељене резултате, те више одржавају село, премда и даље, према речима нашег саговорника, није идеално.
- Један од већих проблема су нам луталице, имамо их све више и више. Не знам да ли то наши пуштају на улицу штенад, или их неко успут избаци, али знам да их остављају на сметлишту поред села - вели Рупа, те додаје како им је дивља депоније у истој категорији са напуштеним сиротим четвороношцима. - Ставили смо камере око сметлишта, чак смо и рекли пољочувару, ког смо скоро добили, да неколико пута обилази и тај део. Прошле године смо за yabe поделили 300 канти, а још 90 и нешто треба да добијемо. Знате, има много керова, кад ставиш yak са смећем, он ти развуче по улици, овако је лакше.
Лани је у Богојево стигла још једна новина - манифестација „Дани меда“. Како свако село у општини Оџаци има неки фестивал, тако је и Богојево добило задатак да осмисли и организује неки. Иако је било логично да ће мотив бити нешто у вези са рибом, одлучили су се за „медену“ тематику, јер у околини већ има доста манифестација које се тичу оближњег Дунава, а међ’ Богојевчанима има пчелара, највише младих. Тако да, ако вас пут наведе на северозападни део Бачке, или ако баш волите мед, ове године ће фешта бити 2. септембра.
- На излазу из села, ка граници, имамо и језеро које је настало повлачењем Дунава, мада неки кажу да је оно повезано са Тисом и да има два изворишта. Али, нисмо село које користи тај туристички потенцијал, мада нам и даље много људи из Хрватске долази, нарочито у набавку. У сваком случају, плажа на том језерцету је сређена и викендом током лета уме да буде и до хиљаду људи. Вода је исправна, имамо сунцобране, терен за бич волеј, чак и место за ауто-кампере. - каже наш саговорник, који нас је по завршетку разговора одвео на то језеро, али и на Дунав, у викенд насеље од 130 викендица и једне чарде на којој можете да се освежите, али и пробате рибље специјалитете.
Леа Радловачки