"Dnevnik" u selu nacionalnih zajednica: Bogojevo
Proteklih dana dobrodošlica u Bogojevo bila je u znaku radova na putu - popunjavale su se rupe u dužini od, bogami, bar pola kilometra, sa sve semaforima na oba kraja, al’ budući da nije bilo gužve u saobraćaju, sve je dobro proticalo. Pa tako i naš obilazak sela na Dunavu, uz granicu i u odžačkoj opštini.
Potražili smo zgradu mesne zajednice, krenusmo ka Domu kulture, do raskrsnice pa na lakat krivini levo, i sve do velikog objekta ispred kog na urednom travnjaku stoje crveno-plavo-bela slova naređana u reč B-O-G-O-J-E-V-O. S jedne strane, na početku, tu je grb sela, a na kraju reči eto i crvenog srca, jer ljubav prema mestu i među meštanima je veoma važna.
- Sedamdesetih je u Bogojevu bilo oko 3.000 stanovnika, pa devedesetih 2.000, s tim da je oko 99 odsto bilo Mađara, a od 1995-1996, otkako imamo izbeglice, ne znam da l’ nas ima oko hiljadu, bez dece - uvodi nas u priču o svom selu predsednik Saveta Mesne zajednice Atila Rupa. - Otkako imamo pravo na dvojna državljanstva, odselilo nam se dosta mladih porodica, i to one koje su imale svoju kuću, muž i žena su bili zaposleni, imali su i nešto zemlje... Ovde ko je ostao, Mađari su uglavnom penzioneri, a Roma ima najviše, oni imaju po troje-četvoro dece, a naši i Srbi skoro i da nemaju. U školi, koja je do osmog razreda, ukupno ima 30 mađarske i 80 romske dece. Srpska deca idu s Romima u odeljenja i uče na srpskom, mada nam 80 odsto srpske dece putuje za Oyake u školu, opština im je obebedila i prevoz.
Seoska biblioteka „Branko Radičević“, koja se nalazi na prvom spratu Doma kulture, ulaz iz zadnjeg dvorišta, čuva fond od oko 6.000 knjiga. Poslednjih pet godina o ovom kutku knjigoljubaca brine Huanita Đerđ, koja u slobodno vreme, kad nema meštana ili većeg posla, najviše voli da čita knjige, te je tokom naše posete na stolu širom otvoren bio jedan od delova „Harija Potera“.
- Dolaze nam najviše deca i penzineri, a od romana najviše se čitaju dela Danijele Stil, Nore Robert i Mirjam koja nam je ide najviše - kaže bibliotekarka Huanita, pojašnjavajući da na policama imaju i srpsku i mađarsku literaturu, te da su obe podjednako čitane. - Dvaput godišnje dobijamo nove knjige, a ako baš neka zafali, onda odem za Oyake i donesem. Aktivnosti za decu imamo tokom Dečje nedelje, kada nam dolaze iz škole u grupama. A ima i one dece koja kad krenu iz škole sednu ovde da čitaju, provedu malo vremena i onda idu kući.
Etnički sastav je neobičan i vrlo promenljiv, očito. Pa kad je i reč o Savetu Mesne zajednice, do skoro je imao samo mađarske članove, dok je u prošlom sazivu prvi put članica bila jedna Romkinja. Cilj ovakve šarolike uključenosti daje željene rezultate, te više održavaju selo, premda i dalje, prema rečima našeg sagovornika, nije idealno.
- Jedan od većih problema su nam lutalice, imamo ih sve više i više. Ne znam da li to naši puštaju na ulicu štenad, ili ih neko usput izbaci, ali znam da ih ostavljaju na smetlištu pored sela - veli Rupa, te dodaje kako im je divlja deponije u istoj kategoriji sa napuštenim sirotim četvoronošcima. - Stavili smo kamere oko smetlišta, čak smo i rekli poljočuvaru, kog smo skoro dobili, da nekoliko puta obilazi i taj deo. Prošle godine smo za yabe podelili 300 kanti, a još 90 i nešto treba da dobijemo. Znate, ima mnogo kerova, kad staviš yak sa smećem, on ti razvuče po ulici, ovako je lakše.
Lani je u Bogojevo stigla još jedna novina - manifestacija „Dani meda“. Kako svako selo u opštini Odžaci ima neki festival, tako je i Bogojevo dobilo zadatak da osmisli i organizuje neki. Iako je bilo logično da će motiv biti nešto u vezi sa ribom, odlučili su se za „medenu“ tematiku, jer u okolini već ima dosta manifestacija koje se tiču obližnjeg Dunava, a međ’ Bogojevčanima ima pčelara, najviše mladih. Tako da, ako vas put navede na severozapadni deo Bačke, ili ako baš volite med, ove godine će fešta biti 2. septembra.
- Na izlazu iz sela, ka granici, imamo i jezero koje je nastalo povlačenjem Dunava, mada neki kažu da je ono povezano sa Tisom i da ima dva izvorišta. Ali, nismo selo koje koristi taj turistički potencijal, mada nam i dalje mnogo ljudi iz Hrvatske dolazi, naročito u nabavku. U svakom slučaju, plaža na tom jezercetu je sređena i vikendom tokom leta ume da bude i do hiljadu ljudi. Voda je ispravna, imamo suncobrane, teren za bič volej, čak i mesto za auto-kampere. - kaže naš sagovornik, koji nas je po završetku razgovora odveo na to jezero, ali i na Dunav, u vikend naselje od 130 vikendica i jedne čarde na kojoj možete da se osvežite, ali i probate riblje specijalitete.
Lea Radlovački