Шта друго рећи о Банату осим да је необичан, неки би каз’ли монотон, у свој тој својој једноставности – нема неке филозофије, кад „зајашеш” одабрани друм, остаје само да пустиш да те води тамо где си пошао, кроз пашњаке и оранице, па понеко сеоце, преко река и канала, све док у даљини не видиш циљани црквени торањ који штрчи као заставица на мапи.