„ДНЕВНИК“ У ГРАБОВУ, НАЈЗАБАЧЕНИЈЕМ СЕЛУ ФРУШКЕ ГОРЕ Пре четири века имали школу на српском

. То су она посебна места за која зна мали број људи, а која опет иза себе имају бурну и богату прошлост чији ођеци се и данас могу чути, само ако се пажљиво слуша...

Једно од таквих места је Грабово, сеоце које важи за највише насеље на Фрушкој гори до којег се пење уским планинским путем из Свилоша. Попис каже да у Грабову живи стотинак људи, мада мештани са којма смо разговарали кажу да их тренутно нема више од 60-70, што потврђују и у локалној продавници где се дневно прода свега тридесетак векни хлеба. Да им демографска слика није јача страна, потврђује и податак да у селу имају само једног јединог ђака који ће ове године завршити основну школу у коју иде у 3 километра удаљени Свилош... Није увек било тако у Грабову, које је пре Другог светског рата имало неколико стотина становника. Међутим усташке одмазде због партизанске болнице која се налазила у близини села, али и због великог броја мештана који су се прикључили партизанском покрету, село је потпуно спаљено, стрељано је 150 људи, а доста их је одведено у логоре и од тог разарања се Грабово није опоравило до данас. Баш јуче је у селу организована и мала свечаност поводом постављања табли са именима страдалих које су придодате постојећем споменику палим борцима и жртвама Другог светског рата...

Да село ипак још увек даје „знаке живота“, види се 3-4 пута на дана када наиђе градски аутобус новосадског ГСП-а (продужена линија 84 од Свилоша) или средом када ради локална амбуланта смештена у зграду Месне заједнице где се некада налазила и школа у Грабову. Продавница која ради само пре подне, једно је од најважнијих „ комуникационих чворишта“  у селу јер се ту размењују све информације од значаја за ово идилично фрушкогорско место које је у периоду између два рата и званично носило назив Планинско Грабово. Међутим, због превирања у предузећу које држи ланац продавница у овом делу Срема, постоји реална опасност да Грабово ускоро остане без ње...

Уз леп поглед који се простире на све стране Фрушке горе, Грабовом које се као насељено место помиње још од 13. века, доминира комплекс женског Манастира Светих архангела, основаног 2016. године уз истоимену цркву за коју мештани са поносом кажу да је стара исто као и Нови Сад јер је подигнута још 1748. године, а која је под заштитом као значајан споменик културе.

У најмлађем фрушкогорском манастиру затичемо монахиње Ангелину и Меланију са којима смо разговарали о историјату цркве у Грабову, околностима у којима је основан женски манастир и даљим плановима, али и о животу у овом малом месту где свако свакога познаје барем по педесет година... 

-Ово је село добрих људи и упркос томе што их је мало, долазе у цркву, а дођу нам и људи са стране иако смо овде помало изоловани – каже монахиња Ангелина и истиче да је пут од Свилоша до Грабова један од проблема са којима се суочавају мештани, али и сви они који би да посете манастир.

Зора и Милош најстарији у селу

У порти манастира Светих архангела срећемо и Милоша, који за себе каже да је са 86 година најстарији мушкарац у Грабову и да је од њега  у селу старија само Зора која има годину дана више. „Све нас је мање у селу, а не сећам се кад је неко доселио вамо, можда понеко од потомака ако се вратио. Ми који смо ту, понекад се дружимо у Ловачком дому, прошетамо до цркве или се окупимо кад се нешто слави у селу”, наводи Милош доста оскудан сеоски друштвени живот, а рекло би се да му највише недостају синови који су одселили у Беочин и Нови Сад.

-Пут је доста оштећен,  јако је узан, а на неким местима је због кривина и прилично непрегледан што га чини ризичним. Имамо сазнања да је у плану реконструкција пута кроз Свилош па смо покренули иницијативу да се у план дода и деоница од 2,5 километара до Грабова – наводи монахиња Ангелина уз напомену да би идеално било да се пут заврши до 2025. године јер ће се у селу тада прослављати један веома важан јубилеј.

-Прва српска школа на територији данашње Војводине је основана у Грабову 1625. године и сматрамо да је обележавање 400 година од таквог догађаја, веома значајна ствар  за нашу просвету и културу. Очекујемо да ће се такав јубилеј пригодно обележити, а свакако би посебан печат томе био и реконструисан пут до села чиме би се помогло мештанима, а наравно да би то дало и нову димензију животу нашег  манастира – каже монахиња Ангелина која се нада да ће због свега наведеног иницијатива за реконструкцију пута наићи на разумевање код оних који доносе одлуке. 

        Нико Перковић