„DNEVNIK“ U GRABOVU, NAJZABAČENIJEM SELU FRUŠKE GORE Pre četiri veka imali školu na srpskom

. To su ona posebna mesta za koja zna mali broj ljudi, a koja opet iza sebe imaju burnu i bogatu prošlost čiji ođeci se i danas mogu čuti, samo ako se pažljivo sluša...

Jedno od takvih mesta je Grabovo, seoce koje važi za najviše naselje na Fruškoj gori do kojeg se penje uskim planinskim putem iz Sviloša. Popis kaže da u Grabovu živi stotinak ljudi, mada meštani sa kojma smo razgovarali kažu da ih trenutno nema više od 60-70, što potvrđuju i u lokalnoj prodavnici gde se dnevno proda svega tridesetak vekni hleba. Da im demografska slika nije jača strana, potvrđuje i podatak da u selu imaju samo jednog jedinog đaka koji će ove godine završiti osnovnu školu u koju ide u 3 kilometra udaljeni Sviloš... Nije uvek bilo tako u Grabovu, koje je pre Drugog svetskog rata imalo nekoliko stotina stanovnika. Međutim ustaške odmazde zbog partizanske bolnice koja se nalazila u blizini sela, ali i zbog velikog broja meštana koji su se priključili partizanskom pokretu, selo je potpuno spaljeno, streljano je 150 ljudi, a dosta ih je odvedeno u logore i od tog razaranja se Grabovo nije oporavilo do danas. Baš juče je u selu organizovana i mala svečanost povodom postavljanja tabli sa imenima stradalih koje su pridodate postojećem spomeniku palim borcima i žrtvama Drugog svetskog rata...

Da selo ipak još uvek daje „znake života“, vidi se 3-4 puta na dana kada naiđe gradski autobus novosadskog GSP-a (produžena linija 84 od Sviloša) ili sredom kada radi lokalna ambulanta smeštena u zgradu Mesne zajednice gde se nekada nalazila i škola u Grabovu. Prodavnica koja radi samo pre podne, jedno je od najvažnijih „ komunikacionih čvorišta“  u selu jer se tu razmenjuju sve informacije od značaja za ovo idilično fruškogorsko mesto koje je u periodu između dva rata i zvanično nosilo naziv Planinsko Grabovo. Međutim, zbog previranja u preduzeću koje drži lanac prodavnica u ovom delu Srema, postoji realna opasnost da Grabovo uskoro ostane bez nje...

Uz lep pogled koji se prostire na sve strane Fruške gore, Grabovom koje se kao naseljeno mesto pominje još od 13. veka, dominira kompleks ženskog Manastira Svetih arhangela, osnovanog 2016. godine uz istoimenu crkvu za koju meštani sa ponosom kažu da je stara isto kao i Novi Sad jer je podignuta još 1748. godine, a koja je pod zaštitom kao značajan spomenik kulture.

U najmlađem fruškogorskom manastiru zatičemo monahinje Angelinu i Melaniju sa kojima smo razgovarali o istorijatu crkve u Grabovu, okolnostima u kojima je osnovan ženski manastir i daljim planovima, ali i o životu u ovom malom mestu gde svako svakoga poznaje barem po pedeset godina... 

-Ovo je selo dobrih ljudi i uprkos tome što ih je malo, dolaze u crkvu, a dođu nam i ljudi sa strane iako smo ovde pomalo izolovani – kaže monahinja Angelina i ističe da je put od Sviloša do Grabova jedan od problema sa kojima se suočavaju meštani, ali i svi oni koji bi da posete manastir.

Zora i Miloš najstariji u selu

U porti manastira Svetih arhangela srećemo i Miloša, koji za sebe kaže da je sa 86 godina najstariji muškarac u Grabovu i da je od njega  u selu starija samo Zora koja ima godinu dana više. „Sve nas je manje u selu, a ne sećam se kad je neko doselio vamo, možda poneko od potomaka ako se vratio. Mi koji smo tu, ponekad se družimo u Lovačkom domu, prošetamo do crkve ili se okupimo kad se nešto slavi u selu”, navodi Miloš dosta oskudan seoski društveni život, a reklo bi se da mu najviše nedostaju sinovi koji su odselili u Beočin i Novi Sad.

-Put je dosta oštećen,  jako je uzan, a na nekim mestima je zbog krivina i prilično nepregledan što ga čini rizičnim. Imamo saznanja da je u planu rekonstrukcija puta kroz Sviloš pa smo pokrenuli inicijativu da se u plan doda i deonica od 2,5 kilometara do Grabova – navodi monahinja Angelina uz napomenu da bi idealno bilo da se put završi do 2025. godine jer će se u selu tada proslavljati jedan veoma važan jubilej.

-Prva srpska škola na teritoriji današnje Vojvodine je osnovana u Grabovu 1625. godine i smatramo da je obeležavanje 400 godina od takvog događaja, veoma značajna stvar  za našu prosvetu i kulturu. Očekujemo da će se takav jubilej prigodno obeležiti, a svakako bi poseban pečat tome bio i rekonstruisan put do sela čime bi se pomoglo meštanima, a naravno da bi to dalo i novu dimenziju životu našeg  manastira – kaže monahinja Angelina koja se nada da će zbog svega navedenog inicijativa za rekonstrukciju puta naići na razumevanje kod onih koji donose odluke. 

        Niko Perković