Десет хектара за радну зону код Кањиже

Адорјан има око 1.000 житеља, од којих су три четвртине Мађари, а остали су углавном Роми, међу којима се знатан број изјашњавају као Румуни, јер воде порекло из те земље.

До села постоје два приступна пута од регионалне саобраћајнице Кањижа-Сента, смештено је крај Тисе, а за Адорјан се у последње време највише зна због ДОО „Контакт” првог човека места Чабе Боршоша. Фирма „Контакт” је међу највећим откупљивачима стоке у овом крају, има сопсвену сточарску и ратарску производњу, па и силосе за смештај житарица.

Да се чује за Адорјан доприноси и одржавање већ традиционалног међународног Фестивала хурки и кобасица, а такође и што се овдашњи Фудбалски клуб „Тиса” већ годинама такмичи у Војвођанској лиги. 

- У Месној заједници има сопствених пара које служе за учешће за улагања, па покушавамо да потребна средства обезбедимо учешћем на конкурсима, што је био случај и са обновом водоводне мреже из општинског буџета Кањиже и Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство. Ове године за планирамо обнављање Дома културе и зграде бивше Земљорадничке задруге - предочава председник МЗ Адорјан Чаба Боршош.

Када је Задруга приватизована зграду је добила Месна заједница, па су сада у њој смештени Пошта, културно уметничка друштва и месно удружење пензионера. Зграда је у доста лошем стању, па овде желе да што пре започну обнову. Ако обезбеде довољно средстава, већ ове године би завршили тај посао, каже Боршош.

У катастарској општини Адорјан у завршној фази је поступак комасације, а Боршош очекује да се комплетан посао оконча до марта или априла, што би омогућило да се на пролеће крене корак даље у реализацији планирнаих улагања на изградњи новог фудбалског стадиона и уређењу радне, односно индустријске зоне.

Месна заједница Адорјан располаже средствима месног самодоприноса који издвајају житељи, који се највише баве пољопривредом, али један број мештана ради у „Контакту”, образовним установама и фирмама које су присутне у селу, па и путују на посао у Кањижу. Боршош објашњава да планирана улагања ипак највише зависе од тога колико ће се средстава остварити на конкурсима из покрајинске и државне касе, а рачуна се и на донације из Мађарске.

- Чим се заврши комасација настојаћемо да се активира индустријска зона, где планирамо да доведемо улагаче за неке мање фабрике, како би било нових радних места за житеље Адорјана и околине. Поред самог асфалтног пута, за индустријску зону намењена је површина од десет хектара за коју смо већ обезбедили снабдевање водом, а настојаћемо да испунимо и друге услове у погледу инфраструктурног опремања које очекују фирме спремне да овде дођу и подижу мање погоне – каже Боршош, указујући да је за сада из села једино у иностранство изражен одлазак Рома и Румуна, махом у аустријски град Линц, док Мађари остају.

На Фестивал хурки и кобасица, који се у Адорјану одржава крајем новембра, долази преко 10.000 учесника и посетилаца из земље и иностранства. Кобасица и хурки буде и за све мештане и госте, јер тада се као добри домаћини ангажују многи мештани. Боршош напомиње да без обзира што није лако наћи средства за тако масовну манифестацију, засад у томе успевају без већих потешкоћа, тако да ће се наставити са неговањем овог фестивала. Адорјан има вртић и школу за ниже разреде основне школе, а ученици виших разреда путују у Кањижу.

Друштвени живот у селу одвија се у културно уметничким друштвима „Плава Тиса”, „Коритари” и „Адорјан”, а спортисти су окупљени око фудбалског клуба и стрељачке дружине.

- Нажалост деце имамо све мање, као и у осталим срединама. Стрељачка дружина нам је још увек активна само са мањим бројем деце. У првом тиму фудбалера у Војвођанској лиги углавном су играчи са стране, али радимо и са децом. Пошто је деце мање прикључили смо и дечаке из оближњег Трешњевца где фудбалски клуб више није активан, па тако успевамо да саставимо екипе за такмичење у млађим узрастима – каже Боршош.

Текст и фото: М. Митровић