Deset hektara za radnu zonu kod Kanjiže

Adorjan ima oko 1.000 žitelja, od kojih su tri četvrtine Mađari, a ostali su uglavnom Romi, među kojima se znatan broj izjašnjavaju kao Rumuni, jer vode poreklo iz te zemlje.

Do sela postoje dva pristupna puta od regionalne saobraćajnice Kanjiža-Senta, smešteno je kraj Tise, a za Adorjan se u poslednje vreme najviše zna zbog DOO „Kontakt” prvog čoveka mesta Čabe Boršoša. Firma „Kontakt” je među najvećim otkupljivačima stoke u ovom kraju, ima sopsvenu stočarsku i ratarsku proizvodnju, pa i silose za smeštaj žitarica.

Da se čuje za Adorjan doprinosi i održavanje već tradicionalnog međunarodnog Festivala hurki i kobasica, a takođe i što se ovdašnji Fudbalski klub „Tisa” već godinama takmiči u Vojvođanskoj ligi. 

- U Mesnoj zajednici ima sopstvenih para koje služe za učešće za ulaganja, pa pokušavamo da potrebna sredstva obezbedimo učešćem na konkursima, što je bio slučaj i sa obnovom vodovodne mreže iz opštinskog budžeta Kanjiže i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Ove godine za planiramo obnavljanje Doma kulture i zgrade bivše Zemljoradničke zadruge - predočava predsednik MZ Adorjan Čaba Boršoš.

Kada je Zadruga privatizovana zgradu je dobila Mesna zajednica, pa su sada u njoj smešteni Pošta, kulturno umetnička društva i mesno udruženje penzionera. Zgrada je u dosta lošem stanju, pa ovde žele da što pre započnu obnovu. Ako obezbede dovoljno sredstava, već ove godine bi završili taj posao, kaže Boršoš.

U katastarskoj opštini Adorjan u završnoj fazi je postupak komasacije, a Boršoš očekuje da se kompletan posao okonča do marta ili aprila, što bi omogućilo da se na proleće krene korak dalje u realizaciji planirnaih ulaganja na izgradnji novog fudbalskog stadiona i uređenju radne, odnosno industrijske zone.

Mesna zajednica Adorjan raspolaže sredstvima mesnog samodoprinosa koji izdvajaju žitelji, koji se najviše bave poljoprivredom, ali jedan broj meštana radi u „Kontaktu”, obrazovnim ustanovama i firmama koje su prisutne u selu, pa i putuju na posao u Kanjižu. Boršoš objašnjava da planirana ulaganja ipak najviše zavise od toga koliko će se sredstava ostvariti na konkursima iz pokrajinske i državne kase, a računa se i na donacije iz Mađarske.

- Čim se završi komasacija nastojaćemo da se aktivira industrijska zona, gde planiramo da dovedemo ulagače za neke manje fabrike, kako bi bilo novih radnih mesta za žitelje Adorjana i okoline. Pored samog asfaltnog puta, za industrijsku zonu namenjena je površina od deset hektara za koju smo već obezbedili snabdevanje vodom, a nastojaćemo da ispunimo i druge uslove u pogledu infrastrukturnog opremanja koje očekuju firme spremne da ovde dođu i podižu manje pogone – kaže Boršoš, ukazujući da je za sada iz sela jedino u inostranstvo izražen odlazak Roma i Rumuna, mahom u austrijski grad Linc, dok Mađari ostaju.

Na Festival hurki i kobasica, koji se u Adorjanu održava krajem novembra, dolazi preko 10.000 učesnika i posetilaca iz zemlje i inostranstva. Kobasica i hurki bude i za sve meštane i goste, jer tada se kao dobri domaćini angažuju mnogi meštani. Boršoš napominje da bez obzira što nije lako naći sredstva za tako masovnu manifestaciju, zasad u tome uspevaju bez većih poteškoća, tako da će se nastaviti sa negovanjem ovog festivala. Adorjan ima vrtić i školu za niže razrede osnovne škole, a učenici viših razreda putuju u Kanjižu.

Društveni život u selu odvija se u kulturno umetničkim društvima „Plava Tisa”, „Koritari” i „Adorjan”, a sportisti su okupljeni oko fudbalskog kluba i streljačke družine.

- Nažalost dece imamo sve manje, kao i u ostalim sredinama. Streljačka družina nam je još uvek aktivna samo sa manjim brojem dece. U prvom timu fudbalera u Vojvođanskoj ligi uglavnom su igrači sa strane, ali radimo i sa decom. Pošto je dece manje priključili smo i dečake iz obližnjeg Trešnjevca gde fudbalski klub više nije aktivan, pa tako uspevamo da sastavimo ekipe za takmičenje u mlađim uzrastima – kaže Boršoš.

Tekst i foto: M. Mitrović