ДАНИЈЕЛА ПОПОВИЋ НАСТУПИЛА НА СЦЕНИ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ: Деби, па још у главној улози

Деби на даскама које живот значе, па још у главној улози, леп је повод за разговор са талентованом Зрењанинком, бившом ученицом соло певања у класи професорке Ане Алексић Шајрер, сада студенткињом Факултета музичке уметности у класи професорке Људмиле Грос Поповић.

Иако је одувек знала чиме жели да се бави у животу, Данијела Поповић је у Зрењанину завршила две средње школе.

–Када би ме неко питао, кад си приметила да знаш да певаш, мој одговор би био од када знам за себе од тада и певам. Одувек сам знала „шта ћу бити кад порастем“, певачица и глумица, тако да сам опером спојила те две гране уметности. Мој капацитет и таленат открила је професорка Ана Алексић Шајрер, у чијој сам класи завршила и нижу и средњу музичку школу у Зрењанину. Поред средње музичке похађала сам и Економско-трговинску школу „Јован Трајковић“, смер правни техничар. Било је интересантно али и напорно, ипак, тај период школовања у Зрењанину ће ми остати у најлепшем сећању – прича Данијела Поповић.

Данијела је на Факултету музичке уметности у Београду прве две године била у класи професорке Вишње Павловић Дракулић, а следеће две у класи професорке Људмиле Грос Поповић. Данас је Данијела дипломирани музички уметник, а завршава мастер студије. 

– Оперета „Слепи миш” била је осмишљена као универзитетски пројекат. Обрађивали смо је као редован предмет оперског студија факултета где сам се ухватила у коштац са озбиљним задатком, научити главну улогу Розалинде. Припремали смо је од друге половине јануара, тако да могу рећи да сам много поносна на све нас што смо за тако кратко време успели да урадимо један озбиљан посао. Прилика која ми је пружена за мене је веома значајна, био је то мој деби на великој сцени Народног позоришта уз оркестар и хор и, наравно, уз моје дивне колеге на сцени – наставља Данијела. 

Наступ је прошао најбоље могуће, а публика је овацијама испратила извођаче са сцене.

– Мислим да смо сви, па и ја, на неки начин превазишли сами себе на сцени. Осећај је неописив посебно кад на крају од публике добијете награду. Аплауз ме је погодио на невероватан начин. Тај аплауз за мене је био доказ да се снови ипак остварују - каже Данијела.

Остварење на свим пољима

Утисци са дебија се полако слежу, а планови настављају да се остварују.

– Планирам да завршим мастер студије и да се посветим себи, својој породици, па и каријери. Волела бих да што више времена проводим на позоришним даскама и да наставим са усавршавањем и унапређивањем свог инструмента. Жеља ми је да упишем специјалистичке студије у Београду. А животни мото за мене је бити остварен на свим пољима, а очувати душевни мир као и срећу и благостање у себи – наглашава Данијела Поповић.

Ж. Балабан