Чувари сузбили криволов на Тамишу, вратио се и дабар

Упркос свему успели су, кажу, да сузбију неконтролисан криволов, па се у реци увећао рибљи фонд, природа почела да се опоравља што показује и то што се на Тамишу поново појавио дабар.



Оливер Аџић, шеф чуварске службе која ради у оквиру Риболовачког



савеза Војводине, каже да је до пре неколико година у реци било небројено криволовачких алата - бројни сенкери, бубњеви и стотине метара мрежа, а пецароши малтене нису имали дозволе и истиче да је сада ситуација сада је неупоредиво боља, криволовци су бар једном хватани и многи су процесуирани, док већина риболоваца има дозволу и поштује прописе.

Он додаје да се повећањем рибљег фонда показало да сада пецароши цешће праве прекршаје тако што крију рибу уловљену током ловостаја или испод дозвољене мере и да се код таквих случајева одузимају дозволу, прибор и опрему, иду прекршајне пријаве и казне од пет до 150. 000 динара.



„Има и неколико криволоваца који нису одустајали чак ни након четири-пет поступака, а било је и напада на нас, попут налетања чамцем, као и претњи да ће нас упуцати или убити“, наводи он и додаје да се многи такви случајеви решавају пред судом, као и да су неки већ окончани.



Један од најискуснијих у тамишкој рибочуварској служби која броји шесторицу чувара и десетак волонтера, Славољуб Крстић каже како је у рејону од Дунава до Опова на почетку буквално испод сваке врбе било нешто од риболовачког алата попут мрежа, сенкера, бубњева додаје да Тамиш као река не подлеже привредном риболову, што подразумава забрану коришћења ових алата и истиче како иако криволова још увек има, али тек десет одсто у односу у односу на период од пре неколико година.

„Доказ је и то што претрагом воде не наилазимо на алате, сенкера готово и да нема јер су скупи, а нађемо тек на понеку мрежу“, каже он и додаје да су им захвални и сами риболовци који истичу да сада нешто могу и да улове.



Посебо радује и то што се последњих година у ове воде досељава дабар.



„Он долази из узводног дела Тамиша, а има га и близу Панчева што видимо по огуљеној кори и пошеченом дрвећу“, прича Крстић, а стањем рибљег фонда у Тамишу презадовољни су и пецароши.



Драган Миленковић, председник Удружења спортских риболоваца и наутичара „Тамиш“, најбројнијег у окружењу каже и да чланови удружења помазу рад рибочувара тако што им дојављују криволов, а помажу и као волонтери.



„Имамо савесне чланове који поштују све законске норме од ловостаја до величине рибе, али има и оних малобројних изузетака који се не придржавају тих мера, а ми покушавамо да их санкционишемо“, казе он и наглашава да је сада период мреста и очекује од колега да поштују забрану лова шарана, сома, смуђа, штуке и друге беле рибе, којих је све више на Тамишу.



"Колико знамо у последње време хватани су и шарани од 10 до 15 килограма, сомови од 30 до 40, као и много беле рибе", наводи Миленковић.



Он истиче да је рибе па и таквих примерака било неупоредиво пре десетак година када криволов био веома изражен, јер се њиме могло малтене несметано бавити.